Први сусрет са приватном праксом у здравству у Србији био је са стоматолозима. Колико је прелазак на приватну праксу утицао да се наше навике промене и шта каже статистика, имамо ли сада здравије зубе?
Звук бушилице не волимо да чујемо, али код зубара мора да се иде. И није оправдање недостатак новца јер, на пример, у домовима здравља цене нису мењане 20 година, а за поједине категорије становника услуге су бесплатне.
„За децу до 18 година, за труднице и за незапослена лица све стоматлошке услуге су бесплатне, а остали морају да плаћају с тим што су цене код нас врло прихватљиве, нису промењене последњих 20 година. Могу да вам кажем неке цене: пломба се креће од 720 динара до 1.350 динара, вађење зуба је од 800 динара до 1.000 динара“, навела је Јелена Мутавџија из Дома здравља Врачар.
У последњем истраживању које је урадио Батут учествовало је 13.000 људи. Хигијенске навике су се поправиле па тако сада 58 одсто становништва пере зубе више него једном дневно. Много је више и људи са свим здравим зубима, али процењује се да око 700.000 особа у Србији нема ниједан свој зуб. Ипак, већина њих носи протезе.
„Оно што је исто значајно је да је проценат становника са свим здравим зубима порастао у периоду од 2006. до 2019. године са 5,6 на 16,5 одсто и овде се ради о становницима који су старији од 25 година. Када говоримо о становницима без иједног свог зуба овај проценат варира између 2006. и 2019. године и креће се од 10 до 12 одсто и то је проценат становништа који нема зубе и проценат становништва који углавном носи денталне протезе, 80 одсто ових становника носи протезе“, каже Јелена Брцански из Института за јавно здавље „Др Милан Јовановић Батут“.
Истраживао је и Стоматолошки факултет и то здравље зуба код деце. У Београду око 50 одсто 12-годишњака има све здраве зубе. У Србији 36 одсто, али већ код оних који имају 15 година резултати су упола лошији.
„Деца док су под контролом родитеља, док редовно одлазе код стоматолога имају много боље орално здравље, већи проценат свих здравих зуба у поређењу, рецимо, са тинејџерима. Тај број се готово повећа у само неколико година. Дакле када добију веће слободе и избора, када сматрамо да су велики и да могу самостално да одржавају оралну хигијену, да воде рачуна о себи, некако се ту мало изгубимо и онда резултати више нису тако добри као што су код млађе деце“, објаснила је др Тамара Перић, професорка Стоматолошког факултета.
Иначе, на Стоматолошком факултету на студентским вежбама свако може бесплатно да поправи, извади зуб или очисти каменац.
