Априлски мраз и снег значајно су оштетили род воћа ове године. Највише су страдали произвођачи у Шумадији, Западној Србији, Јужном Банату и суботичко-хоргошком региону, али су штету претрпели воћари и у другим крајевима земље. Проблем је, кажу пољопривредници, што ове године нису имали могућност да се осигурају од мраза.
Иако га је крајем априла било само два дана и то по неколико сати, мраз у Средњем Банату, задао је главобољу Стефану Стефанову. Због тога, али и прераног почетка воћарске сезоне, сада овај пољопривредник из Стајићева већ рачуна овогодишње губитке у производњи.
Што се мраза који смо имали крајем априла тиче, један дан температура је била минус један, а другог дана минус два степена. Када је било минус два, то је трајало око сат времена. Међутим, и то је било довољно да део воћа страда и да се принос умањи, каже за РТС Стефан Стефанов, пољопривредник из Стајићева.
Ипак, морам да нагласим да су код мене у воћњаку већу штету од мраза нанеле високе температуре у оплодњи. У том периоду имали смо јак ветар, а температура је данима била изнад 30 степени. Вишња је брзо прецветавала и није стигла да се оплоди. У нормалним условима вишња цвета отприлике две недеље, а сада је све завршила за пет дана. На крају, када је дошао овај касни мраз, део плодова је страдао, објашњава он.
Проблеми с осигурањем
Очекивани род на Стефановом газдинству ове године био је око 500 тона, а сада је, каже, питање да ли ће воћа бити упола од тога, што је огроман губитак.
Ове године су осигуравајуће куће одустале од осигурања воћних врста од мраза. Уопште нисмо имали опцију да од тога осигурамо, а до сада смо то радили. Ни када смо се осигуравали, полисе нису биле најбоље конципиране, али су значиле, каже Стефанов.
Оно што нас једино охрабрује у овој ситуацији јесте да су плодови који су остали на воћкама, тренутно, екстра квалитета. Воћка се сада не троши на велику количину плодoва, већ само на то што је успело да се одржи, истиче Стефанов.
Ко је највише страдао?
Касни пролећни мраз и снег највише су погодили Шумадију, Западну Србију, суботичко-хоргошки регион и Јужни Банат. Температура се у тим крајевима крајем априла спуштала и до минус шест степени.
Пре ових мразева, а на основу потенцијалне родности и дугорочних прогноза ја сам мислио да ћемо ове године имати рекордан род, као што је то било 2013, 2020. или 2022. Шумадија и Западна Србија су региони у којима се највише воћа производи. Само у 2022. години ту је произведено око 700.000 тона воћа. Моја је процена да ће принос ове године бити смањен за око 250.000 тона, каже Зоран Кесеровић, професор Пољопирвредног факултета у Новом Саду.
Највеће штете, што се ретко дешава, настале су код оних воћних врста које су касније цветале и које се налазе у фази прецветавања као што су вишња, јабука, шљива. По први пут имамо велике штете код облачинске вишње која се води као сорта која је отпорна на ниске температуре. У Јужном Банату имамо не само штете од измрзавања, већ ће доћи до појаве деформисаних плодова и плодова са рђастом превлаком. Код шљиве је доста формираних плодова близанаца, а разлог је што су се пупољци прошле године формирали у време суше, прецизира он.
Овогодишње искуство, објашњава, показује да не можемо да се ослањамо на дугорочне прогнозе.
Стручњаци упозоравају воћаре да предузму све мере како би заштитили воће од опадања плодова.
Природно опадање плодова сматра се нормалним физиолошким процесом код воћака, које при температурама изнад 15 степени, одбацују младе плодове чувајући своје хранљиве материје и регулишући своју родност. Ово је нарочито изражено у воћњацима слабе исхрањености, па је препорука произвођачима примена фолијарних ђубрива са повећаним садржајем микроелемената, наводи Маја Мартинов из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.
У јуну, истиче, наступа други талас опадања плодова који је израженији код јабучастих и коштичавих воћних врста, као и младих воћака веће бујности. Најчешће је последица недовољне исхрањености плодова азотом и угљеним хидратима, а може опасти и до 30 одсто плодова.
Последице јунског опадања плодова из воћних засада који су у пуном роду могу се спречити правилном исхраном, наводњавањем, заштитом од болести и штеточина, применом регулатора раста. На тај начин обезбеђује се нормално снабдевање воћака органским и минералним материјама, подиже се имунитет воћака, повећава родност и постижу плодови доброг квалитета, прецизира Мартинов.
/РТС
