Српска православна црква присећа се 10. маја и спаљивања моштију Светог Саве на Врачару.
У време турске тираније српски народ се скупљао код моштију Светитеља да тражи утеху, долазио на поклоњење, охрабрење и исцељење од сваковрсних невоља, а чудотворном Светитељу прибегавали су у болестима и многи муслимани.
Турске власти, на челу са Синаном пашом су пре 430 година(1594.) мошти светитеља спалиле надајући бити нарушена величина његове улоге код Срба.
Устанак Срба у Банату
Као непосредни повод за спаљивање тела светитеља Турцима је послужио устанак Срба у Банату 1594. године који је предводио Епископ Теодор.
Устаници су на својим заставама имали лик Светог Саве. Главни комадант турске војске против устаника био је Синан паша београдски.
Бојећи се да се из Милешеве, где су почовале мошти духовног оца и душеводитеља целокупног српског народа, не дигне буна на Турке – Синан паша Београдски наредио је да се тело Светог Саве пренесе из Милешеве у Београд и спали.
Спаљивање моштију светитеља
На челу турске војске која је отишла по тело Светог Саве у Милешеву био је Ахмет бег Оћуз.
Војска је упала у цркву на Велики Петак 1594. године узела из кивота тело Светога Саве и пренела у Београд.
Плачем и лелеком пропраћено је спаљивање моштију Светог Саве у на Врачару.
Један непознати монах је записо – „Да се зна када сажегоше Турци Светога Саву, архиепископа српске и поморске земље, у Београду; и начелник беше везир Синан паша, који бејаше пред војском“.
Но, са спаљивањем Светитељевих моштију паша није спалио Светитеља, објашњава се на сајту СПЦ.
„Синан паша ватру пали, тело Светог Саве спали; ал’ не спали славе, нити спомен Саве!“ – Богоносни отац наш Сава, апостол и светитељ Божји, постаде после смрти и мученик Христов, наводи Српска православна црква.
РТС
