Најскупљи банкарски производ у Србији за грађане и даље су дозвољена прекорачења по текућем рачуну која су корисницима у марту ове године наплаћивани по просечној пондерисаној каматној стопи од 17,5 одсто годишње, показују подаци Народне банке Србије (НБС).
То су камате на средства која корисници текућих рачуна користе када немају сопственог новца и за те износе их банка кредитира, уз претходно одобрење у одређеном износу.
Ова услуга најјефтинија је у Прокредит банци где клијента кошта 9,32 одсто, док највећу каматну стопу на овај банкарски производ зарачунава Yettel Bank – 19,56 одсто.
Само још једна банка, а реч је о Поштанској штедионици, наплаћује камату нижу од 15 одсто на дозвољене позајмице по текућем рачуну (14,83), док се све остале банке крећу у распону од 16,58 до 19,56 процената.
Тако рецимо цена овог зајма код Ерсте банке износи 19,5 одсто, Алта банка га обрачунава по стопи од 19,27 одсто, а ОТП банка по 19,22 одсто.
UniCredit банка ову услугу наплаћује по годишњој каматној стопи од 18,6 одсто, Raiffeisen по 18,4 одсто, а НЛБ Комерцијална банка по 18,3 процената.
Банца Интеза позајмљује средства по “дозвољеном минусу” по цени од 17,4 одсто годишње, АИКБанк по 17,11 одсто, а АПИ Банк по 17 процената.
Halkbank камату држи на 16,76 одсто, Addiko на 16,68 одсто, а Adriatic Bank на 16,58 одсто.
Ако се упореди са периодом пре годину дана, просечна пондерисана каматна стопа на ове зајмове сада је нижа за око један процентни поен, јер је у марту прошле године износила 18,57 одсто.
Иако и даље значајно скупљи од наменских и кеш кредита, њихова цена је у односу на исти период 2024. године знатно снижена. Тада је клијентима по овом основу наплаћивана камата од чак 28,6 одсто у просеку.
Овај пад последица је примене нових нижих каматних стопа које су прописане изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга, који је ступио на снагу прошле године.
Наиме, изменама закона је прописано да ефективна каматна стопа код уговора о дозвољеном прекорачењу у тренутку његовог закључења не може бити већа од стопе законске затезне камате увећане за осам процентних поена.
По формули која је дата произилази да максималне каматне стопе не могу бити веће од 19,75 одсто.
Међутим, како је ова формула директно везана за референтну каматну стопу, свако њено подизање вероватно би поскупело ову врсту позајмица.
Према подацима из Кредитног извештаја за март Удружења банака Србије, број текућих рачуна у доцњи смањио се за годину дана са 225.000 на 180.000. Учешће доцње у износу дозвољеног прекорачења смањено је у том периоду са осам на 6,4 одсто, наводи бизнис.рс
