На међународном нивоу не постоји ниједан акт нити судска институција која би реаговала на деловање деструктивних секти и култова, већ је то препуштено искључиво законодавцима у оквиру националних правних система, речено је на конференцији Удружења за међународно кривично право, која је одржана прошлог викенда на Палићу.
„Постоји Европска федерација за борбу против секти (ФЕЦРИС), која је основана 1994. године, а њени циљеви су заштита породице, појединаца и демократског друштва од сектног деловања. Она представља кровну организацију за бројна удружења која се боре против сектног деловања и помажу жртвама секти. Међутим, ове активности се своде на ванинституционалну заштиту и немају никакву формалну снагу. Већинска средства за своје деловање, чак 92 одсто, ова организација добија од француске владе, а Француска се иначе сматра пиониром активности за борбу против секти“, рекао је Милић Бановац, судијски приправник у Првом основном суду у Београду, који је говорио на Палићу о кривичноправном аспекту деловања сатанистичких секти.
Истакао је да се најпре мора обратити пажња на узраст чланова сатанистичких секти, јер оне окупљају превасходно млађе чланство, а пре свега тинејџере.
Сатанослужења се обављају на местима која су далеко од очију јавности, подрумима, таванима, гробљима и напуштеним кућама. Обреди се разликују од секте до секте, а заједничко им је то да наносе штету својим члановима. Присутна је „антихришћанска” иконографија – импровизовани олтар, реликвије у виду пентаграма, наопако окренути крстови, црвене завесе и црне одежде са капуљачама.
Бановац је детаљно описао која се све кривична дела појављују у пракси као последица деловања сатанистичких секти. Пре свега, то су кривична дела против здравља људи, међу којима је најчешћа злоупотреба опојних дрога. „Редовна је појава употреба наркотика приликом иницијације чланова, а затим и приликом каснијих сатанослужења, где чланови ових секти користе наркотике и затим падају у транс приликом призивања сатане уз слушање психоделичне музике и плесање по пентаграму, на основу чега се касније одређује који ће члан извршити ритуално самоубиство или, евентуално, убиство. У таквим случајевима поставља се питање да ли су извршена кривична дела навођење на самоубиство и помагање у самоубиству или се то може подвести под најтежи вид омогућавања уживања опојних дрога“. рекао је Бановац.
Саставни део сатанистичких ритуала су се*суални односи, у којима чланови секте најчешће учествују под дејством алкохола и дрога, али и услед подређености „вођи”. Због тога долази до кривичних дела која су квалификована као „обљуба над немоћним лицем”, „обљуба злоупотребом положаја”, па чак и „обљуба са дететом”, а постоји дилема да ли се може говорити о силовању када су у питању чланови секте, јер је тешко доказати да ли су били способни да дају пристанак на се*суални однос.
„Следеће кривично дело од значаја за кривичноправну обраду ритуала сатанистичких секти је „убијање и злостављање животиња”, зато што сатанисти приликом вршења магијских радњи најчешће користе крв животиња – за „причешће”. То је најчешће крв паса, мачака и зечева. Неки сатанисти користе и методе самоповређивања. Забележен је 1994. године случај младића од 17 година из Новог Београда, који је пуцао из пиштоља у сопствену ногу и прелио своју крв преко жу-жу пецива припремљеног за потребе „причешћа”“, навео је судијски сарадник Милић Бановац.
Имајући у виду да се ритуали сатаниста спроводе на напуштеним местима – таванима, подрумима, али и гробљима, у пракси долази и до још једног кривичног дела – „повреда гроба” из члана 354 Кривичног законика, а чини га онај „ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб или друго место у којем се умрли сахрањује”. Такви случајеви забележени су од стране сатанистичких група „Сатанина деца” и „Врата пакла” на београдским гробљима Бежанија и Лешће.
Они који желе да се отргну из канџи секти – изложени су константном праћењу и телефонским позивима и порукама, у којима се прети. Овакве случајеве КЗ инкриминише кроз кривична дела „угрожавање сигурности” и „прогањање”. Бановац каже да „отпадници” од секти, којима је прећено или су прогањани могу под притиском извршити самоубиство или постати жртве убиства.
„Заврбовани чланови секте прате своју „сабраћу” како им не би дозволили да „скрену са правог пута”, са њихове тачке гледишта. Појављују се испред њихових школа, радних места и места становања и тако у великој мери утичу на њихов свакодневни живот, али они имају могућност“, истакао је Бановац, да их пријаве за прогањање и за претње.
„Ипак, тешки злочини са израженим ритуалним елементима не морају увек бити „дело” секти које су „уплеле своје прсте”. Ако би медији приписивали сектама свако извршено кривично дело суманутог извршиоца који је мучио жртве и остављао необичне трагове, такав приступ може имати и елементе кривичног дела изазивања панике и нереда“ – напоменуо је Бановац. Извршилац злочина често може имати искривљену перцепцију и систем вредности, који медији приписују натприродним силама, демонима, сатанама и врачевима.
У неким случајевима, међутим, било је јасно да је реч о ритуалним убиствима, па и самоубиствима. Нека од њих забележена су и у нашој земљи, а најдрастичнији пример је масовно самоубиство припадника реда Сунчевог храма у Швајцарској и Канади 1994. године.
