Србија би могла да се споји са тржиштем електричне енергије Европске уније до 2028, изјавио је данас директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски и додао да је Србија лидер у региону по напредовању ка европском енергетском тржишту.
“Што се тиче тржишног повезивања, Србија је већ урадила свој ‘домаћи задатак’. Сада је на Секретаријату и Комисији да заврше процес верификације. Моја потпуна посвећеност иде ка томе да Србија буде део пројекта тржишног спајања (маркет цоуплинг) ЕУ до 2028. године”, рекао је Лорковски за Танјуг уочи посете Београду следеће недеље, где ће према агенди 11. маја отворити овогодишњи Београдски енергетски форум (БЕФ), заједно са министарком рударства и енергетике Србије Дубравком Ђедовић Хандановић.
На питање о напредовању Србије ка енергетском тржишту Европске уније, Лорковски је констатовао да је прошле године забележен значајан прогрес, што се односи на електричну енергију и на гас.
Додаје да су истовремено регистрована и велика побољшања у декарбонизацији и климатској агенди.
“Већ сте одобрили законодавство које је потребно за интеграцију на тржиште ЕУ, а такође сте постигли напредак у одређивању цене угљеника постављањем пореза на угљеник у Србији”, додао је Лорковски.
Одговарајући на питање о изазовима који за Србију представља ЦБАМ, такса Европске уније на увоз производа са високим емисијама угљен-диоксида, Лорковски је поновио да Србија треба да тежи тржишном спајању када је у питању електрична енергија.
“Ако сте тржишно повезани са Европском унијом и ако се обавезујете на климатску агенду ЕУ, можете бити ослобођени од ЦБАМ-а. Нажалост, Србија, али и друге земље још нису достигле ову тачку”, навео је директор Секретаријата Енергетске заједнице.
Он је упозорио и на високе трошкове које Србија плаћа због ЦБАМ-а.
“Производња хидроенергије у Србији порасла је у првом кварталу за 20 одсто, али нажалост том обилном електричном енергијом није могло да се тргује са ЕУ због неких одредби ЦБАМ-а. Због тога, обим трговине на берзи електричне енергије у Београду пао је за 11 одсто, што показује стварни утицај ЦБАМ-а на тржиште електричне енергије у Србији”, напоменуо је он.
На питање о алтернативама за руски гас након 2027. године, Лорковски је истакао да Србија увек има алтернативе.
“Србија и регион никада, никада нису имали мањак алтернативних снабдевања, те алтернативе су азербејџански гас, нова поља у Румунији, локална тржишта, амерички гас, ЛНГ гас, тако да су те алтернативе доступне. Питање је, међутим, да ли је ваше домаће тржиште спремно да апсорбује тај алтернативни гас”, поручио је он.
Подсетио је да је прошле године остварен значајан напредак кроз лиценцирање компаније Транспортгас Србија, фирме од које се очекује да независним трговцима понуди приступ српској транспортној инфраструктури, тако да би Србија, према његовим речима, требало да има користи од диверзификованих извора снабдевања.
Одговарајући на питање да прокоментарише амбицију Србије да изгради своју прву нуклеарну електрану до 2040, Лорковски је навео да је одлука о енергетском миксу право сваке земље и додао да и у Европској униј постоје различити приступи по том питању.
Саговорник Танјуга је по питању процеса продаје већинског руског удела у Нафтној индустрији Србије (НИС) рекао да ту нема шта много да каже пошто преговори још трају а исходи нису познати.
“Верујем да би, уз одговарајући регулаторни надзор, који свакако могу да обезбеде српске власти, као и надзор који узима у обзир националне интересе ваше земље, овај процес могао значајно да преусмери власништво над НИС-ом и побољша отпорност кроз оперативну стабилност, а такође и смањи геополитичке ризике”, поручио је Лорковски.
Додатна вредност би била што тренутно међународно санкционисана компанија више не би била акционар у НИС-у, додао је он.
Лорковски сматра да Европска унија не покушава да постигне превише циљева у области енергетике истовремено.
Каже да је Европска унија научила из рата у Украјини да треба да почне да елиминише руски гас са тржишта Европске уније.
“Донета је одлука да се овај процес заврши до 2027, као што сте споменули на почетку. Рат у Ирану и блокада Ормуског мореуза су сада само продубили процес који је ЕУ започела”, навео је Лорковски.
Према његовим речима, сада се не дискутује о томе како да ЕУ уклони руски гас, већ како да уклони спољну зависност Европске уније од фосилних горива, као и од горива која се производе ван ЕУ.
“Одговор је врло јасан, а такође је врло конзистентан у ЕУ, а то је, наравно, енергетска ефикасност. Што је још важније, ово је питање како да се побољша производња домаће енергије у Европској унији. А домаћа енергија, у суштини, је енергија произведена из обновљивих извора. Зато је Европска комисија управо предложила још један пакет мера, да убрза домаћу производње енергие из обновљивих извора кроз боље издавање дозвола, кроз више међусобно повезаних мрежа и даљу интеграцију тржишта”, додаје Лорковски.
Он је рекао да сада видимо само убрзање и унапређење стратегије која је већ успостављена пре неколико година.
Како је навео, нагласак је сада, између осталог, на електрификацији, на пример, електрификацији сектора грејања, као и електрификацији транспорта.
Европска унија даје приоритет домаћој енергији, а нагласак се ставља на обновљиве изворе, пошто је над њима могуће имати контролу, рекао је он.
Лорковски се сложио са новинарском констатацијом да је у ранијим обраћањима истицао да је садашња криза истовремено и прилика за бржу интеграцију тржишта.
“У потпуности сте у праву. Знате, ја имам искуство са једрењем по Медитерану, а ако видите да долази олуја, природно решење је да одете у безбедну луку. Безбедна лука је увек повезана са копном, са свим објектима, то је управо оно што желимо. Желимо да земље Енергетске заједнице приступе безбедној луци, а Европска унија је безбедна лука”, рекао је Артур Лорковски Танјугу.
Он је објаснио да Европска унија нуди приступ огромном најликвиднијем тржишту енергената на свету.
“Дакле, увек је боље бити део тога него ван тога. Зато тражимо више интеграције у електричној енергији, како би мала изолована тржишта Западног Балкана могла да буду део већег тржишта и како би могли да профитирају од те стабилности, а исто важи за гас. Ми нудимо огромне могућности за приступ тржишту гаса ЕУ, са хиљадама снабдевача, тако да проблем зависности од једног јединог снабдевача може бити лако елиминисан. Дакле, из моје перспективе, бити део веће групе, већег клуба, увек је боље. И ово се зове интеграција, управо оно што Енергетска заједница промовише, као излаз из кризе коју сада видимо”, поручио је Лорковски.
Београдски енергетски форум 2026 одржава се 11. и 12. маја и бавиће се главним изазовима и приликама у енергетском сектору Југоисточне Европе.
БЕФ платформа промовише резултате, иновативна решења, визије и планове енергетских институција, организација, водећих компанија и професионалаца у сектору енергетике који су посвећени јачању енергетских система региона, њиховој сигурности и безбедности, декарбонизацији, као и обезбеђивању зелене и одрживе енергије по приступачним ценама, наводи се на веб страници организатора.
Панели на форуму ће у понедељак бити посвећени темама као што су “Енергетска транзиција Југоисточне Европе: сарадња, отпорност, лидерство”, “Утицај увођења ЦБАМ-а на регионално тржиште електричне енергије” ,”Стратегије декарбонизације енергетски интензивне индустрије” и “Транзиција електроенергетског система: флексибилна, сигурна и декарбонизована будућност”.
У уторак учеснике очекују панели “Изван оквира банкарских кредита – нови модели финансирања енергетске транзиције у Југоисточној Европи”, “Успостављање отпорне преносне мреже: кључна улога балканских оператора преносних система у зеленој транзицији”, “Од варијабилности обновљивих извора до поузданог снабдевања: интегрисање батеријских система у ЈИЕ” и “Избалансиран електроенергетски систем као пословна прилика: флексибилност, дигитализација, вештачка интелигенција и тржишни дизајн”.
- “СЕДМИЦА” ФУДБАЛСКИХ ПИОНИРА ЈАСЕНИЦЕ ПРОТИВ МОРАВЕ!
- ЛИДЕРИ СМО У РЕГИОНУ Србија би могла да се споји са тржиштем струје ЕУ до 2028. ЕВО ШТА БИ НАМ ТО СВЕ ДОНЕЛО
- Друго место за представу из Церовца „Јежева кућица“ на фестивалу „Театар од снова“
- Представници Математичког института САНУ посетили Паланачку гимназију
- Шта ће бити на грчким границама од 1. јуна: Како ће у пракси изгледати обустава ЕЕС система за Србе
