Овај пост сличан је Божићном, али је нешто блажи од њега. Они који посте од данас не би требало да једу месо, јаја, павлаку, сир, кајмак, чоколаду и све што спада у мрсну храну. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим среде и петка, који се посте на води.
Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља.
На дан Рођења Св. Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо, већ једемо рибу, вино и уље.
Пост се завршава 12. јула, на Петровдан, празник који је посвећен светитељима Петру и Павлу.
Дужина поста је различита и зависи од датума прославе Духова или Педесетнице који спада у покретне празнике повезане за Васкрс.
Такође, на Ивандан, односно 7. јула, се једе риба, без обзира на дан који је те године.
Најдуже може трајати шест недеља, а најкраће недељу и један дан. Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима.
Најдужи је Велики или Часни пост који се завршава празником Васкрсења, а потом Божићни пост који такође траје више недеља и завршава се празником Христовог Рођења.
Сврха поста, како кажу правила вере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, речи и дела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су пример потом следили Богородица и апостоли.
Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје само 15 дана, од 1. односно 14. августа до 28. односно 15. августа.
Он је посвећен духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице.
Овај пост је строжији од божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане „на води“, осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино.
