На Павловдан се прослављају апостоли Петар, Андреј, Јаков Заведејев, Јован, Филип, Вартоломеј, Тома, Матеј, Јаков Алфејев, Тадеј, Симон Зилот, Матија и Павле.
Сви апостоли, осим Јована, страдали су мученички. Петар је распет на крст наопако, Андреј је распет на крст, Јаков Заведејев је посечен, Филип је распет на крст, Вартоломеј је распет на крст, па одеран и посечен, Тома је избоден са пет копаља, Матеј је спаљен, Јакоф Алфејев је распет на крст, као и Тадеј, Симон Зилот, док је Матеј каменован, па мртав посечен, а Павле је посечен.
Павловдан долази дан после Петровдана, посвећеног апостолима Петру и Павлу. Павловдан није црвено слово у православном календару, али се поштује као други дан Петровдана и тог дана се не ради у пољу, а домаћице не раде кућне послове, попут прања веша и чишћења куће, а обичај је и да се за Петровдан и Павловдан меси „петровача“, односно колач од јабука.
У црквеној беседи о Павловдану наводи се да је тешко спорити се с безбожним, као и разговарати с безумним и убеђивати озлобљеног. „Безбожна и безумна и озлобљена тешко ћеш убедити речима. Пре ћеш их убедити делима. Нека виде ваша добра дела и хвале Бога (И Пет. 2, 12). Онима који хоће да споре с вама, учините добро дело, и ви ћете добити спор. Једно дело милосрђа брже ће уразумити безумнога и ублажити озлобљенога него многи часови разговора“, наводи се у беседи.
Ако безбоштво и безумље и злоба долазе од незнања, то незнање је као беснило, које се најбрже да обуздати доброчинством.
„Ако ли ти с безбожним спориш његовим бесним начином, тиме појачаваш бес безбоштва. Ако ли с безумним разговараш ругањем, мрак безумља се увећава. Ако ли злобног мислиш да убедиш гневом, тиме још више разгореваш огањ злобе“, истиче се у беседи.
Кротко и благо дело је као вода у пожар. Сети се увек светих апостола и њиховог успешног начина опхођења с људима. Ако те безбожник изазива, то те не изазива човек, него ђаво. Човек је по природи побожан. Ако те безумни ружи, то те не ружи човек но ђаво. Човек је по природи уман.
„Ако те озлобљени гони, то те не гони човек но ђаво. Човек је по природи благ. Ђаво те изазива на дуге спорове и бесплодне разговоре, а од доброг дела бежи. Учини добро дело у име Христово, и ђаво ће побећи, и онда ћеш ти тек имати посла с људима, с правим људима – побожним, умним и благим. Но, све што чиниш, чини у име Господње“, наводи се у беседи.
