Како је навела за Танјуг, недостаје значајан број педагошких занимања као што су математичари, физичари, информатичари, професори енглеског и српског језика због ниских плата, због чега су повећане плате просветним радницима за 31 одсто од јануара прошле године до јануара ове године, истакавши да се и даље ради на поправљању материјалног статуса.
„Свим студентима друге и треће године дефицитарних будућих занимања дате су стипендије, али не ради се само о финансијском моменту, људи имају потребу да их држава подржава у стицању нових знања, у достојанству институције у којој они раде. Њихова деградација је ишла кроз деценије, и последње деценије покушавамо све то да вратимо на неки ниво“, оценила је министарка.
Ђукић Дејановић каже да је школа као институција изгубила углед, због чега сматра да би требало да се размотри да свака школа има своју химну, грб, униформу, своја обележја како би деца која иду у ту школу заиста волела њу.
Говорећи о атентату на бившег председника САД и кандидата Републиканске странке на предстојећим председничким изборима у САД Доналда Трампа, и нападачу који је имао само 20 година, Ђукић Дејановић је рекла да је контролисана агресија једна од нормалних критеријума у систему критеријума здравих особа, напоменувши да је неконтролисана агресија, агресија у служби политичких постигнућа, агресија која је део смишљених планова да се атакује на туђе животе велики друштвени проблем.
Према њеним речима, у систему вредности у ком сви учествују пасивним односом према агресији или бежањем од проблема агресије, манифестација агресија постане реалност у неким окружењима, па чак и школама.
Уколико се деца не усмере како на адекватан начин да празне своју агресију, министарка каже да ће они бити починиоци разних непримерених радњи јер сами не умеју да каналишу агресију коју поседују.
Како је објаснила, клица агресије која постоји у свима у детињству се касније распламсава и разбуктава и може да добије језиве размере, због чега ке превенција агресије кључно решење за друштво али и за појединца.
„Ми у друштву имамо институције система, од којих је један овај на чијем сам ја челу, који тим питањем мора системски да се бави. Због тога смо прошле године увели васпитне сегменте учинка наставника на децу као доминантне, а не образовне. Деца треба да буду безбедна у школама, са много више знања која треба упутити ка родитељима, наставницима и деци не на начин да их стигматизујемо“, навела је она.
Ђукић Дејановић каже да параметри који показују колико је све оно што Министарство просвете чини дало резултате, јесу здравље деце, успех, социјалне комуникације на почетку године и на крају, као и број нежељених понашања на почетку и на крају године, истакавши да постоји благи тренд смањења свега онога што је негативно и тренд раста пожељног.
Министарка сматра да о насиљу треба да се прича на другачији начин, односно не одмах упирања прстом у кривца, већ на проналажењу решења како се нежељено понашање не би поновило или следећи пут минимизирало, а да истовремено та особа не буде одбачена и упућена само на окружења у којима је насиље вредновано.
Ђукић Дејановић је истакла да 0,07 одсто родитеља има агресивна понашања према наставницима, напоменувши да иако мало број узима правду у своју руке, недопустиво је да и један родитељ то чини.
Додаје да је период закључивања оцена ризични временски периоди за таква агресивна понашања родитеља, због чега је донет акт да наставник не треба сам да прима родитеља у том завршном периоду, већ да треба да буде присутан педагог, психолог или разредни старешина
„Он већ важи, али некако смо се прећутно договорили да нам прва година након измена закона о средњем и високом образовању и свих подзаконских аката које смо у новембру донели, буде једна пилот година да видимо шта је ту добро. Са Рибникаром смо се први пут суочили у историји, овај део Европе не памти такво зло које се догодило“, изјавила је министарка.
Коментаришући коначне резултате завршног испита на крају основног образовања и васпитања за ученике осмог разреда, Ђукић Дејановић је рекла да је континуитет нивоа знања исти и да нису лошији резултати из српског језика и математике, истакавши да је ове године из српског језика просечан број поена подигнут са 10.47 на 11.5.
„Ово је била година у којој смо се окренули васпитној функцији школе, међупредметне активности су сугерисане као значајн модел рада. Пошто је значајан део енергије ове године одлазио на сегменте који нису били строго везани за предмете, можемо да кажемо да је континуитет у одржавању знања прошле и ове године нешто чиме не можемо бити презадовољни.Ти резултати су параметри шта даље треба да се мења како би тај ниво био бољи“, поручила је она.
Танјуг
