Неки су проблем решили тако што су одлучили да љубимца воде са собом. Сем очигледних додатних напора да се пронађе смештај у којем примају кучиће и мачке, мора се размишљати и о путним исправама.
Да ли ваш кућни љубимац има пасош? Ако нема, а желите да га поведете на пут у иностранство, било би добро да набавите ту исправу, која важи доживотно.
Надлежни истичу да је боље да се власници распитају шта је све потребно од докумената, сем пасоша и микрочипа. Услови се разликују од земље до земље.
„Пасош се добија приликом првог одласка код доктора, ветеринара, у ветеринарској амбуланти… Обележава се животиња одређеним микрочипом, трајно се обележава, и издаје се пасош за Републику Србију. То је званични документ и признат у целом свету“, рекла је Оливера Павловић из Одељења Ветеринарске инспекције.
Оно што је такође битно урадити пре пута јесте да ветеринар, најкасније 48 сати пре путовања, изда потврду да је ваш љубимац здрав.
Иако није обавезан у многим земљама, пожељно је да се уради и такозвани титар тест, који утврђује довољну количину антитела против беснила.
А када су спремни за пут, власник мора да зна како да смањи стрес својој маци или куци.
„Најважнија ствар о којој морамо да водимо рачуна је да пса не остављамо у колима по сунцу, буквално за пар секунди и пар минута, то може да буде крај за вашег пса, може да доживи топлотни удар.. Морамо да понесемо и неку помоћ за њих, значи ако се деси да се пас повреди“, саветује Александар Гаврић, из организације „Енимал рескју Србија“.
Ако се деси да власник не поседује документе за љубимца на граничном прелазу, постоје одређене санкције.
Најмање болно је да животињу врате одакле је кренула, а у неким земљама могу да вам одузму љубимца.
Трошкови карантина су веома високи, а ако власник не плати, није искључена ни еутаназија.
РТС
