Друштвене мреже, колико су учиниле да будемо повезани са неким ко је физички далеко од нас и да у сваком тренутку можемо да видимо фотографије пријатеља, донеле су неминовно и нарушавање приватности због чињенице да много тога можете објавити, а да се заправо не зна ваш идентитет.
Један тренд на мрежама који посебно може бити опасан, иако наизглед делује наивно, јесте – тзв. спотинг. Објављивање фотографије нечега или некога и тражење информација о том предмету или особи на први поглед не делује ризично. Међутим, када пратиоци на мрежама почну да деле информације о особи са фотографије, адресу где станује, школу коју похађа, место где тренира, где излази и слично, онда постајете лака мета за ухођење.
Не мора намера онога ко постави фотографију и постави прво питање да буде та да вас уходи, можда заиста само жели да сазна како се зовете, али информације које се деле постају јавне и доступне онима који можда немају добру намеру и та сазнања злоупотребе. Све је почело од наивног дељења фотографија и снимака луксузних аутомобила, а данас је то лак и једноставан начин да сазнате о некоме све што желите.
Од обичног “спотовања” то може да прерасте и у исмевање, ако би неко изнео неке компромитујуће податке па вас на тај начин изложи јавном подсмеху. Иако делује да лека нема и да се не можете ни заштитити од овога, адвокат Никола Вуловић истиче за 24седам да уколико је фотографија настала без вашег пристанка и уколико су неке информације нарушиле ваш углед и приватност, можете поднети приватну тужбу и тражити или уклањање тог садржаја па и накнаду штете.
– Овај тренд свакако није кривично дело, али сви знају да фотографисање неке особе без њене сагласности, још и јавно објављивање, није дозвољено. Ви наравно не можете да контролишете да ли ће неко на друштвеним мрежама ипак објавити нешто што је по вас компромитујуће, али можете на суду да тражите правду, навео је Вуловић.
Још горе је када се, на пример, о малолетницима шире информације типа где иду у школу, на тренинг, где станују.
– Препуштено је грађанској парници, па ко одлучи да тужи приватно, он може да издејствује уклањање садржаја и евентуално надокнаду штете која се процењује у односу на то колико је ваш интегритет тиме био нарушен. Када је реч о фотографисању, уколико нисте дали дозволу за сликање, случај је више него јасан, наводи адвокат Вуловић.
Додаје да људи неретко несвесно и ненамерно упадну у ситуацију да су објавили нечије податке и нарушили нечију приватност. Ситуација са друштвеним мрежама, оцењује, препуштена је све више личној одговорности појединаца, а те одговорности је све мање.
– Пре него објавите податак о некоме, запитајте се да ли је у реду делити такве информације, да ли бисте волели да се о вама или вашој породици тако шире подаци. Данас је проблем и то што је све мање последица за лоше понашање. Одувек су деца била немирна и правила су несташлуке, али су се бојали казне. Данас се не боје казне и то је проблем, наглашава Вуловић.
Истиче да је једини начин заштите приватности с обзиром на доступност друштвених мрежа то да поднесемо пријаву против онога ко је објавио нешто о нама без дозволе, а он нека докаже одакле му то.
– То су приватне тужбе да ли за повреду части, повреду права на приватност и можете захтевати накнаду штете. Суд процењује колика вам је штета причињена и спрам тога одређује и накнаду, каже за 24седам адвокат Вуловић.
24седам.рс
