Ова новина заразила је и Србију, после земаља Европске уније. Према наводима из Министарства рударства и енергетике, које је потписник ове методологије, разлог за рекласификацију ознака је значајан напредак енергетске ефикасности уређаја, где више није имало смисла додавати нове плусеве после А, А+, А++ итд.
– Стандарди који се доносе за поједине врсте уређаја, доносе се у складу са чланом 67. Закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије, и њима се преносе 1:1 одговарајући европски стандарди – објашњавају у ресорном министарству.
Према поменутом закону, енергетска ознака је графички дијаграм, било у штампаном или електронском облику, који укључује скалу слова латиничног писма од „А“ до „Г“. Свако слово представља класу, а свака класа одговара уштеди енергије, исказана у седам различитих боја, од тамно зелене до црвене у циљу да информише купце производа о енергетској ефикасности и енергетској потрошњи.
– Означавање енергетске ефикасности уређаја има за циљ боље информисање грађана и крајњих купаца о енергетским перформансама уређаја, као и могућностима за смањење потрошње електричне енергије ако се определе за ефикаснији уређај – кажу у министарству.
Како каже правни саветник у Националној организацији потрошача Србије Марко Драгић, добро је што пратимо праксу Европске уније. Ипак, овакав начин декларисања би могао да утиче на цену, јер свака промена на боље утиче и на вредност производа.
– Посебно је питање да ли ће бела техника заиста бити боља. Поједине наше компаније одавно имају такве ознаке, тако да већ на тржишту имамо производе који су енергетски ефикасни. Најчешће, нови шпорети и фрижидери носе ознаку као штедљиви – подсећа Драгић.