Међутим, подаци Еуростата говоре да је очекивани радни век у Србији краћи од просека Европске уније. Наиме, просечно трајање радног века у ЕУ је 36,9 година – у неким земљама и дужи од 40 година – док је у Србији то 34,8 година.
“У Србији је очекивани радни век у сталном порасту током последње деценије. Тако је 2014. био 3,5 година краћи”, наводи се у најновијем извештају европског статистичког завода.
Право на старосну пензију у Србији у текућој години могу остварити осигураници који су испунили следеће услове: 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања или 45 година стажа осигурања без обзира на године живота када су у питању мушкарци, односно 63 године и осам месеци живота и најмање 15 година стажа осигурања или 45 година стажа осигурања без обзира на године живота, када су у питању жене.
Наведена старосна граница се снижава осигураницима који су радили на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, што им омогућава ранији одлазак у пензију.
Право на превремену старосну пензију могу остварити осигураници који у 2024. години следеће услове: 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота (и за мушкарце и за жене). Превремена старосна пензија се трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец који недостаје до навршених 65 година живота (жене у 2024: до 63 године и осам месеци), с тим да умањење не може бити веће од 20,4 одсто.
Дужина радног века у ЕУ
Најдужи очекивани радни век 2023. године забележен је у Холандији (43,7 година), Шведској (43,1) и Данској (41,3), док је најкраћи у Румунији (32,2), Италији (32,9) и Хрватској (34 године), наводи се у извештају Еуростата.
Трајање радног века у Европи разликује се и према полу, баш као и у Србији, и дужи је у просеку за мушкарце него за жене.
“За мушкарце је очекивано трајање радног века било у просеку 39 година у ЕУ, а најдуже је забележено у Холандији (45,7 година), Шведској (44,1), Данској и Ирској (обе по 42,8 година), а најкраће у Хрватској (35,4), Бугарској и Румунији (35,6 година). За жене је просечно трајање радног века у ЕУ било 34,7 година, а најдуже је забележено у Шведској (41,9 година), затим у Холандији и Естонији (обе 41,5 година), а најкраће у Италији (28,3), Румунији (28,5) и Грчкој (30,6 година)”, наводи се у овом извештају.
Очекивано просечно трајање радног века у ЕУ се од 2013. године стално повећавало. Затим је први пут пало 2020, што је у директној вези са са здравственом кризом коју је изазвао ЦОВИД-19 (са 34,7 година у 2013. на 35,9 година у 2019, а затим на 35,6 година у 2020.).
Године 2021. вратио се на ниво пре пандемије.
Колико је пензионера у Србији?
“У априлу ове године Републички ПИО фонд исплатио је пензије за 1.653.330 пензионера, што је за око две хиљаде корисника више него у децембру 2023. године. У структури корисника по врсти пензије највише је старосних пензионера – 1.095.757, односно 66,3 одсто, затим породичних – 326.263 или 19,7 одсто, а 14 процената, односно њих 231.310, прима инвалидску пензију. Из редова некадашњих запослених је 1.405.887 пензионера, 113.788 се бавило самосталном делатношћу, док пољопривредних пензионера има 133.655”, наводи се у последњем броју Гласника осигураника који издаје ПИО фонд.
Они наводе и да је просечан стаж свих корисника старосне пензије у 2022. износио 32 године у случају мушкараца, а 30 година у случају жена.
“Са просечно највише година стажа – 33, те године су одлазили у пензију мушкарци из редова запослених, док је просечна дужина стажа за жене из ове категорије 31 година. Самосталци у старосну пензију одлазе у просеку са 31 годином стажа, жене са 28 година, док најкраћи стаж имају пољопривредници: мушкарци 22, а жене 19 година”, наведено је у овој публикацији.
Просечан број година коришћења старосне пензије корисника којима је престало право због смрти у 2022. био је у случају мушкараца 17, а у случају жена 21 година, односно до 78 година живота без обзира на пол.
Просечан износ пензије у јуну 2024. године износио је 45.719 динара.