У свакодневном животу, многе жене обављају послове кувара, његоватеља, учитеља, педагога, психолога и спремачице. За запослене жене, рад у кући постаје друга смена. Када бисмо рачунали колико кошта један радни сат чистачице, куварице или кућне помоћнице, добили бисмо пристојну суму. Према истраживању Академије женског предузетништва из Новог Сада, када би жене биле плаћене за рад који обављају у домаћинству по тржишним ценама, њихова месечна зарада износила би око 72.000 динара, пише новаекономија.рс
„И даље, ипак, постоји неравномерност расподеле у кућном раду. Учешће жена је три пута веће у неплаћеним пословима. Ти послови не подразумевају само набавку и одржавање куће, већ и бригу о породици, управљање домаћинством, емотивни рад, а не само физички, бригу о старијима… Све то у великој мери обављају жене. Ту је и рад домаћих задатака са децом, одвожење на тренинге, код лекара… Ако поредимо породице из урбане средине у односу на породице на селу, неравномерности су значајно веће,“ напомиње програмска менаџерка Иницијативе за социјална и економска права А11 Милица Маринковић за Нову економију и додаје да је женама које живе у ширим породицама још теже да расподеле кућне послове са партнером.
Ана, 38, из Сремске Митровице, ради као учитељица у основној школи и мајка је двоје деце. „Када се вратим кући, почиње друга смена. Кување, чишћење, помагање деци око домаћих задатака… Некада се осећам као да никада не престајем да радим. Мој муж помаже када стигне, али већина послова остаје на мени.“
Истраживања показују да је учешће мушкараца у кућним пословима и даље минимално у поређењу са женама. Док се мушкарци углавном баве пословима као што су поправке у кући или баштованство, жене преузимају већину свакодневних задатака који су кључни за функционисање домаћинства.
Марија, 45, запослена је као медицинска сестра. „Радим ноћне смене, али и поред тога, кућни послови не чекају. Већину времена проводим бринући о деци и старијим родитељима. Када би се све то рачунало као плаћен рад, мислим да бих зарађивала више него на свом послу.“
Јелена, 30, је незапослена мајка троје деце. „Људи мисле да је бити код куће лако, али то је далеко од истине. Рад у домаћинству је непрестани циклус који нема радно време. Када се све сабере, јасно је да иако не радим ‘званично,’ заправо привређујем за породицу.“
Ако узмемо у обзир тржишне цене рада чистачице, куварице и кућне помоћнице, месечна зарада жене која обавља те послове износила би око 72.000 динара. Ова сума јасно показује да жене доприносе привреди иако њихов рад често остаје невидљив и неплаћен.
Разлике у расподели кућних послова још су израженије у руралним срединама, где традиционални погледи на родне улоге често доминирају. У урбаним срединама, иако постоји одређени напредак, жене и даље носе већи терет кућних обавеза.
Закључак је јасан – рад жена у домаћинству је кључан за функционисање породице и друштва, али и даље остаје неплаћен и често непрепознат. Потребно је радити на равномернијој расподели кућних послова како би се осигурало да жене не буду двоструко оптерећене и да њихов допринос буде адекватно вреднован.
Развод и права жена
Ситуација где је удата жена свој „радни век“ или барем један његов део провела код куће, са занимањем домаћице, врло је проблематична уколико дође до развода брака
Ситуација где је удата жена свој „радни век“ или барем један његов део провела код куће, са занимањем домаћице, врло је проблематична уколико дође до развода брака, који је сам по себи према многобројним истраживањима један од најстреснијих догађаја у животу, пише Жена Блиц
– Према породичном Закону Републике Србије, законска претпоставка је да се заједничка имовина дели на пола и то је оборива претпоставка. Постоји имовина која представља посебну имовину супружника, а постоји она имовина која се третира као заједничка имовина. Заједничка имовина је она која је стечена радом за време трајања брачне заједнице. И приликом поделе имовине, према Законским одредбама, свако располаже правом на њен део сразмерно свом доприносу. Оваква норма је повољна и даље ширину судији приликом одлучивања. То значи да се може тврдити супротно, а онај ко тврди да се удели у имовину имају другачије расподелити такву чињеницу треба и да докаже. На пример, муж финансијски једини привређује, а жена брине о деци, кући, домаћинству, оброцима. Пред судом се поставља питање колики је њен допринос у свему што је муж зарадио. У пракси је реткост да жена, уколико није привређивала, оствари онолико колико закон претпоставља, углавном се оно што успе да оствари у поступку своди на неки мањи део, на пример 1/3 предметне имовине
Жене због недостатка средстава одустају од поступка
Нажалост, оно што се у стварности дешава, доста је удаљено од теорије.
– Често жене одустану од поступка, који су покренуле у вези са поделом имовине, у случају развода, у току његовог трајања. Највише из разлога што немају довољно прихода, или немају прихода уопште да би остале у поступку до краја и оствариле своја права која им закон гарантује. Оно што је чешћа ситуација јесте да под притиском бившег партнера, мужа, не могу да истрају управо због економске зависности којој су дуго биле подређене, те он и даље има својеврстан утицај и ауторитет над женом у овом положају
Жена мора да почне да ради и привређује како би имала од чега да се издржава, јер се дешава ситуација да остану „на улици“ или „без ичега“, што је удаљава од судског процеса и најчешће се ти поступци завршавају „договором“ на штету незапослене жене.
– Порука је да се из поступка не излази, ма колико се чинило тешко, јер се углавном са извесним степеном сигурности може рећи да ће јој неки део имовине, процентуално изражено, припасти. А сада колики, зависи од конкретних околности – наглашава наша саговорница.
Висока такса – још једна замка
Такође, значај улоге жене у заједници се умањује и због тога што су често у бригу о домаћинству и породици били укључени и њени шири чланови породице, на пример бабе и деде. Након развода је женама тешко да се оријентишу, а најтеже је налажење првог запослења у касним годинама, али их у процесу потраживања свог удела, као основе да крену даље, чека још једна препрека.
– Оно што је јако важно напоменути, за одлучивање о уделу незапослене супруге у таквим поступцима пред судом, за вредност спора и одређивање судске таксе као основица узима се вредност имовине која је спорна. Такса често износи колико и просечно половно возило у Србији. А да би се поступак завршио мора да се ангажује адвокат, вештак који повећавају те трошкове, и само утврђивање вредности рада незапослене супруге практично испада недостижно – истиче адвокатски прирпавник Марта Савић.
