Када је пре два дана јавности саопштено да је просечна српска плата у мају премашила 100.170 динара, што је први пут у историји, пензионери су одмах узели оловке да израчунају шта они могу да очекују, будући да по „швајцарској формули плус” пензије треба да прате раст зарада. Истовремено, медијална нето зарада за мај износила је 77.571 динар.
Председник Србије Александар Вучић, недавно је гостујући у домаћим медијима истакао да ће наредно повећање пензија (за које се и даље не зна тачан датум када ће ступити на снагу) износити тачно 10 одсто. Практично, то би значило да би просечна пензија у Србији (која тренутно износи 45.732) након повећања износила око 50.305 динара, тј. биће повећана за око 4.573 динара.
– Пензије морају да иду најмање 10 одсто на горе и то је сад моје обећање, видећемо тачно колико, али најмање 10 одсто у следећем буџету. Сад да ли ћемо моћи да имамо повећање месец дана раније и да иде од новембра или децембра или од јануара, видећемо. Али у наредна два месеца морамо ту одлуку да донесемо – истакао је председник Вучић гостујући на Првој.
Министар финансија Синиша Мали најавио је да је у плану да 2025. године просечна пензија буде између 430 и 450 евра.
Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије, каже за „Политику” да је ово тренутак за памћење јер су се поклопиле рачунице пензионера и владе о томе за колико треба повећати примања најстаријих до краја године.
– Ми смо почетком јуна послали ургенцију влади у којој смо предложили да пензије треба повећати за 10 одсто. Било би добро да то буде у октобру, или новембру, али свакако пре краја године како би колико-толико ухватили корак са растом зарада, иначе ћемо поново с пензијама бити у великом заостатку, а око милион пензионера прима око просечне пензије – каже Грујић.
Представници пензионера кажу да би било добро да пре него ли почну преговори у вези с минималном ценом рада средином августа, они дођу на састанак у владу, где би се разговарало о корекцији пензија до краја године и утврђивању пројекције њиховог раста до краја 2027. ради утврђивања заједничке стратегије.
– Процене су да би ново усклађивање пензија од јануара могло да буде између 12 и 14,6 одсто. Треба радити на томе да просечна пензија учествује у просечној заради са 50 одсто, никако испод тога – категоричан је Грујић.
Статистика Фонда ПИО показује да је у мају учешће просечне пензије у просечној заради за све категорије пензионера износила 47,3 одсто, запослених 50,1, самосталаца 44,2 и пољопривредника 20,5 процената.
У ургенцији коју су послали новом премијеру Србије навели су да, разумевајући све економске и политичке потешкоће у којима се земља налази, пензије до краја 2027. не смеју бити ниже од 55 одсто просечне зараде, што подразумева нешто већи раст пензија од пројектованих.
– Наш предлог подразумева да пензије у новембру и децембру треба повећати 10 одсто што би условило њихов раст на годишњем нивоу од око 3,33 одсто, а то практично значи да би укупан раст пензија за текућу годину износио 18,2 одсто (14,8 плус 3,33 процента). Да би пензије испратиле какав-такав корак са растом зарада оне би у наредне две године морале расти по стопи од 18 до 20 одсто годишње. Наведени предлог је економски одржив и социјално нужан – каже Грујић.
Статика пензијског фонда показује да укупно 206.967 пензионера у Србији прима пензију нижу од минималне, а да најнижи износ пензије прима 234.414 пензионера. За запослене и самосталце то је у мају износило 24.987,67 а за пољопривреднике 19,644,64. До просечног износа од 45.732 динара пензију прима 982.131 пензионер, а највиша пензија по новом закону износи 230.145,40 динара и прима је 69 пензионера, плус 792 затечена корисника.
Оно што је приоритет пензионера јесте и да се разговара о укидању казнених поена за превремено пензионисање или умањење док пензионер не испуни старосни услов, задржавање дела пензије умрлог брачног друга до 35 одсто за другог брачног друга, бесплатне лекове или партиципације државе 50 одсто за старије од 65 година и другим мерама које би побољшале материјални положај пензионера, закључује Грујић.
