Berlinska vlada je u ponedeljak ponovo branila sporni dogovor o vraćanju američkih projektila dugog dometa na nemačko tle, ukazujući na pretnju Rusije.
„Rusija je promenila stratešku ravnotežu u Evropi i preti Evropi i Nemačkoj krstarećim raketama“, rekla je zamenica portparola vlade Kristijane Hofman (Christiane Hoffmann).
Pritom, naglasila je, reč je samo o odvraćanju.
Na marginama nedavnog samita NATO, američka i nemačka vlada su saopštile da će SAD od 2026. ponovo u Nemačkoj stacionirati sisteme naoružanja sa dometom do duboko u Rusiji.
Tu spadaju krstareće rakete Tomahavk dometa do 2.500 kilometara, koje tehnički mogu da se opreme i nuklearnim glavama, kao i PVO rakete SM-6 i novo hipersonično oružje.
Time će saveznici moći nuklearnim oružjem da dosegnu brojne vitalne ciljeve u Rusiji. U roku od deset minuta moći će da pogode ruske državne, vojne i industrijske objekte.
Ruski predsednik Vladimir Putin je proteklog vikenda ponovo zapretio odgovorom. Rusija će odgovoriti „u skladu sa pravilima igre“, dodajući da i ruski ratni brodovi mogu da nose nuklearno oružje.
Hofmanova je rekla da su Putinove izjave „primljene na znanje“, a jedan portparol ministarstva spoljnih poslova je bio određeniji, rekavši da „Putin samo opisuje ono što već može“.
„Da bude jesno, takve nas izjave neće zastrašiti“, dodao je portparol.
Prema podacima Bundesvera, Rusija između ostalog već ima krstareće rakete Iskander u kalinjingradskoj enklavi. Iskander isto može da nosi nuklearne bojeve glave i da gađa nemačke gradove.
Planovi za razmeštanje krstarećih raketa Tomohavk samo je odgovor na to i njihov cilj je odvraćanje, navode predstavnici vlade u Berlinu.
