Порески саветник и члан Управног одбора Удружења пореских саветника Србије Александар Васић каже да је ово увод у завршну фазу развоја СЕФ-а која треба да омогући креирање такозване прелиминарне пореске пријаве.
-Иако смо већ дубоко у раљама пореских евиденција које су привреди наметнуле додатне обавезе и дупло извештавање, законодавац још прилично лута у постављању коначног модела евиденција. Од септембра се мењају и поједине пореске категорије обрачунатог пореза на додату вредност. Ове измене не мењају суштину евиденција, али је од старта требало да буду другачије уређене, па обвезницима стварају додатну нервозу и несигурност – истиче Васић.
У делу евиденција обрачунатог ПДВ-а које се већ примењују мењају се врсте података. Осим опредељивања да се ради о промету који је опорезив тражиће се и раздвајање по пореским стопама, али и посебно исказивање података о промету грађевинских објеката.
-Према информацијама које смо имали прилике да чујемо, и претходни ПДВ ће се евидентирати као збирни подаци, али систематизовани према ‘извору’ претходног ПДВ-а, и то у зависности од тога да ли је исказан на е-фактурама, фискалним рачунима или другим документима. Претходни ПДВ који се користи по такозваним интерним обрачунима ће се исказивати подељен на део који је односи на обрачуне по ино рачунима и обрачуне по рачунима обвезника ПДВ-а – објашњава он.
Уз све ово, и подаци ће додатно морати да се поделе на претходни ПДВ по основу првог преноса грађевинских објеката и остале промете.
Порески саветник каже да се и од концепта збирног исказивања података није одустало, иако сматра да је сам концепт погрешан.
-Наиме, код обвезника се највећи број података о пореској обавези и претходном ПДВ-у исказује у пореским евиденцијама појединачно, по рачуну или обрачуну. Те податке за потребе ПОПДВ, а сада и за потребе евиденција у СЕФ-у, сабирамо по одређеним критеријумима да би се доставили као збирни подаци. Такве збирне податке у поступцима контроле поново разлажемо на појединачне – наглашава Васић и додаје да у случају да је примењен концепт јединствене појединачне евиденције уз могућност збирног приказивања одређених података, добило би се много више података без наметања додатног оптерећења обвезницима.
Такође, Васић наводи да се о судбини ПОПДВ-а још ништа не прича, иако се нада да ће, после осам година постојања и нејасних ефеката, отићи у историју.
-Обвезници по закону воде пореске евиденције, а држави достављају два потпуно различита извештаја ПОПДВ и евиденције у СЕФ-у. Додатно збуњује чињеница да се ПОПДВ доставља Пореској управи преко система е-порези, а ове ‘нове евиденције’ Министарству финансија која управља СЕФ-ом – закључује порески саветник и члан Управног одбора Удружења пореских саветника Србије Александар Васић.
Новине у систему електронских фактура које ће бити на снази од 1. септембра коментарисала је и председница удружења Рачуноводствена комора Србије (РКС) Снежана Митровић. Она каже да је све што ступа на снагу од 1. септембра погубно за пословни амбијент, ПДВ евиденције, правну (не)сигурност у раду за законске заступнике и рачуновође.
-То је све погубно за привреду, посебно за рачуновође који воде најсложеније ПДВ евиденције у ЕУ и на Балкану. На крају, штета за државу је несагледива, где је у 2023. години наплаћено прихода од ПДВ-а за 40 милијарди динара мање, и то у време највеће инфлације, када су цене и основице за ПДВ значајно повећане, као и наплата ПДВ-а у земљама у региону – оцењује Митровић.
Као решење ове ситуације за привреднике и рачуновође Рачуноводствена комора Србије је сачинила седам стручних предлога како да се отклоне системске грешке и спроведе успешна реформа и још у мају их предала Председништву Србије.
бизнис.рс
