Екскурзије на које ће ђаци ићи ове јесени скупље су за 20 одсто него прошле године, а родитељи не само да су незадовољни превисоким ценама већ су и резигнирани јер не знају коме све и зашто иде толики новац.
Једна од главних ствари која их буни је неједнакост наставничких дневница, јер док наставници у Београду примају надокнаду од 1.000 до чак 3.000 динара дневно по детету, у унутрашњости се те исте дневнице, за исти посао, који многи највише своде на чување деце, односно њихову безбедност, крећу око 500 динара!
Родитељи чија деца иду на екскурзију плаћају и дневнице за директора, односно вођу пута, стручног водича…
– На екскурзију понекад иду и по двојица вођа пута, два стручна водича… А то све, нарвно, подиже цену екскурзије! – каже за Курир Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа и додаје да се дневница за наставнике у Београду креће од 10 до 25 евра, док за директора, лекара, вођу пута – нико не зна који су износи. Што се директора тиче, он врло лако може зарадити од екскурзије и више од разредног старешине.
А разредни, ако се узме ова рачуница, зарађује – машала! Наиме, ако узмемо ове податке, лако је израчунати да ће један наставник из Београда који, на пример, води, 20 деце на петодневну екскурзију, зарадити од 1.000 до чак 2.500 евра!
– Нетранаспарентност је главни основ за корупцију. Ако немамо спецификацију рачуна, односно уколико не знамо прецизино колико се плаћа аутобус, смештај, колика је дневница наставника, вође пута, онда све то може бити предмет сумње – објашњава Антић и додаје да би зато требало увести да дневница наставника буде на терет државе, односно да то буде третирано као прековремени рад:
Министарство просвете
Ми нисмо надлежни
Иако многи заговарају да се проблем неједнаких дневница реши, у Министарству просвете за Курир наводе да немају надлежност над тим:
– Министарство просвете нема надлежност нити може да утиче на висину дневца коју добијају наставници који воде децу на екскурзију, као што не може да утиче и на висину цене ексурзије. Као што смо већ навели, органи школе и Савет родитеља доноси одлуку о цени, а спецификацију трошкова прави туристичка агенција за коју се органи школе и родитељи одредили.
– Тако је у, на пример, Хрватској, а некада је тако било и код нас. Не смемо да заборавимо интерес деце, а инетерес је да се омогући да екскурзије буду јефтиније како би више ученика ишло. Када би држава плаћала онда сигурно не би беспотребно ишло толико људи као данас. Директори сматрају да они морају да иду, да без њих екскурзија не може да функционише, да су они параметар успешности екскурзије, али се раније, док је плаћала држава, знало ко иде – разредни старешина и довиђења пријатно. А вођа пута се одређивао тако што се од разредних старешина одабирао најстарији колега.
Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција (Јута) каже за Курир да на дневнице тренутно једино може да утиче Савет родитеља, али би Министарство просвете могло да донесе неку препоруку којим би се тај проблем решио.
– Министарство би могло да преузме да се исте дневнице исплаћују свима са рачуна школе, без пореза или са мањом стопом, а да правилником да препоруку за износ дневнице за све просветне раднике у Србији.
