У последњем издању Гласа осигураника, гласила Фонда ПИО наводи се да осталих око 13.000 корисника живе у некој од 28 држава света.
Пензионерима који живе у републикама бивше СФРЈ пензије се исплаћују око 10. у месецу за претходни месец а када је реч о осталим државама, због високих провизија банака пензије се исплаћују квартално, док се у случају изузетно ниских износа, пензије исплаћују шестомесечно.
Ове исплате се углавном обављају од 12. до 15. у месецу.
Начелница Одељења за исплату пензија по међународним уговорима у Дирекцији Фонда Марина Јелић је објаснила да се приликом исплате у иностранство, не рачунајући републике бивше СФРЈ, велики број налога реализује појединачно, а у процедуру исплате су поред Фонда, укључене и домаћа банка и инострана посредничка банка, те због тога и трансфер средстава на рачуне крајњих корисника може да траје и по неколико дана.
Потврде о животу међу најважнијим документима
Код исплате пензија у иностранство веома су важне потврде о животу а Јелић је истакла да Фонд ПИО има потписане споразуме о електронској размени података о чињеници смрти са фондовима свих република бивше СФРЈ и да захваљујући томе месечно добија податке о корисницима који су преминули.
Електронска размена података је значајна јер омогућава несметано остваривање и коришћење давања, спречава неосновану исплату пензија и смањује трошкове слања и обраде потврда о животу.
„Корисници чији су подаци препознати у електронској размени нису више у обавези да достављају потврду о животу о чему их је Фонд обавестио дописом. Међутим, у електронској размени са свим фондовима постоји мањи број корисника чији подаци не постоје у службеним евиденцијама, и ти корисници су и даље у обавези да потврде о животу достављају на класичан начин у прописаним роковима“, рекла је она.
Што се тиче корисника са пребивалиштем у осталим државама, они имају обавезу да сваке године доставе оригинал оверене потврде о животу а ако то не учине, исплата пензије им се привремено обуставља.
Јелић је објаснила да ако прође више од 12 месеци од обустављања исплате пензије због недостављања потврде о животу, и корисник потврду достави након тог периода, тада се у одељењу за остваривање права поново цени право и решењем се одређује од којег датума треба поново успоставити исплату, с тим да, у складу са законом, то може бити највише за 12 месеци уназад од дана када корисник поднесе захтев за исплату, уз обавезно достављену потврду о животу.
„Исплата пензија и новчаних накнада у иностранство се врши према годишњем плану динамике исплате, без накнадних исплата, тако да и када се исплата поново успостави након накнадне доставе потврде о животу, корисник ће пензију примити тек приликом следеће редовне исплате“, нагласила је она.
Уколико се корисник пресели из иностранства у Србију или обрнуто, потребно је да поднесе захтев за исплату у Србији, односно захтев за исплату ван територије Србије.
Услов за исплату је пребивалиште, односно стални боравак у држави у коју би требало исплаћивати новац.
„Веома је важно нагласити да, уколико корисник прима најнижи износ пензије у складу са Законом о ПИО, приликом пребацивања исплате пензије у неке од страних држава, исплаћиваће му се само износ пензије обрачунат и утврђен решењем, а не најнижи износ пензије, јер је уговором о социјалном осигурању са појединим државама тако прописано“, рекла је Јелић.
Додала је да се у неке земље не трансферишу ни новчане накнаде, што такође зависи од уговора о социјалном осигурању са конкретном државом.
Због тога би, према њеним речима, корисници пре подношења захтева за исплату ван територије Србије требало да се детаљно информишу у Фонду о условима под којим се исплата одобрава и који је обим права који би имали у том случају.
