Српска православна црква и верници данас славе пренос моштију светог апостола Вартоломеја, док је његов главни празник, 24., односно према јулијанском календару 11. јула.
Када је овај велики апостол био разапет на крст у јерменском Албанапољу, хришћани су скинули његово тело и чесно су га сахранили у оловни ковчег. Пошто су се на гробу апостола дешавала многобројна чудеса, нарочита исцељења болесних, због чега се увећавао број хришћана, незнабошци су узели ковчег са Вартолојевим моштима и бацили су га у море.
У исто време бацили су још четири ковчега са четири мученика: Папијана, Лукијана, Григорија и Акакија. По Божјем промислу, ковчези нису потонули, већ их је вода однела у четири различита града: Акакијев у град Аскалус, Григоријев у Калабрију, Лукијанов у Месину, Папијанов на другу страну у Сицилију, а Вартоломејев на Липарска острва.
Неким тајанственим откровењем сазнао је епископ липарски Агатон о томе да се мошти светог апостола приближавају. Агатон је са свештенством и народом изашао на обалу и дочекао ковчег са великом радошћу.
Том приликом десила су се многа исцељења од моштију светог апостола. Мошти су биле положене у цркви светог Вартоломеја и ту су лежале до времена Теофила иконоборца (око 839. године), а када су муслимани загазили на Липаре, мошти су пренете у град Бенвент.
Тако је Господ прославио апостола чудесима и за живота и после смрти.
Верује се да Вартоломеј не прашта неверницима који данас раде, због чега ризикују да им сви радови у њиви пропадну. Народ каже: „Смлатиће те као Вртолома праску!“
У неким деловима Србије верује се да, ако радите на Вратолому, постоји опасност од поплава, града и олује. Слично, ако је данас облачно време, сматра се да то најављује лошу годину за ратаре и све који живе од обрађивања земље.
У селима у Шумадији верују да светац лечи од падавице, па болесни иду у оближњи манастир, како би се помолили, док у топличком крају сматрају да Свети Вратолома и Свети Сава данас седе на планини и чувају све њиве како не би било неке штете. Тек када они прилегну и задремају, може доћи до олује, али то се ретко дешава.
Народ каже да се деци брани да се пењу по дрвећу, да не би сломила врат, зато га у нашем народу и зову Вратолома (Вртолома). Забрањује се и купање у рекама, а женама да „бућкају“ млеко.
Такође, на данашњи дан се обустављају сви послови на њивама.
