Српска православна црква и верници данас славе Полагање појаса Пресвете Богородице. По Успењу Богородичином, Свети Тома у њеном гробу пронађе само појас, који је чувао као највећу реликвију до краја живота. Касније је тај појас у ковчегу пренесен у Цариград.
Ковчег није отваран до владавине Лава Мудрог. Његова жена изненада душевно оболе и нису јој могли пронаћи лека. Једне ноћи она усни како јој Свети Тома саветује да се опаше богородичиним појасом и да ће одмах оздравити. Лав Мудри измоли од патријарха милост и ковчег би отворен, царица Зоа остави појас око себе и би исцељена, а прича о том догађају креће у свет.
У Срба, овај празник највише поштују жене. Посте да би лакше рађале, а нероткиње једнониче и одлазе у цркве и манастире посвећене Богородици и моле је за милост.
У Херцеговини се прича да је неки Митар Црепавац једне вечери, у повратку из лова, затекао жену уплетену у трње. Помогао јој је да се извуче,а она му се представила као Богородица и упитала га коју жељу жели да му испуни. Митар није био начисто да ли је то стварно Мајка Господња, али паде на колена и исповеди се, рече своју несрећу, како он и жена не могу да имају деце.
Богородица нареди да је одведе својој кући, тамо је жена лепо дочека, а кад вечераше гошћа устаде и даде им неке траве које нису до тада видели, рече да су небеске, показа им како да их скувају и пију три дана по Малој Госпојини. Како им то показа,тако нестаде. Митар и његова Зорка послушаше гошћу да и кроз годину дана добише тројке. Митар оде у цркву, посаветова се са свештеником и одлучи да уместо досадашњег имена узме име Богда, а празник поче да слави као крсну славу.
Овај дан се слави као крсна слава.
