Научници кажу да загревање планете услед загађења фосилним горивима чини да олује и разорне поплаве постану уобичајена појава.
Падавине северно од екватора у Африци се обично повећавају од јула до септембра када се активира и западноафрички монсун.
Феномен је праћен повећањем олујног невремена које настаје када се влажан тропски ваздух из близине екватора сусреће са врелим сувим ваздухом са северног дела континента.
Центар овог олујног времена – познатог као Интертропска зона конвергенције – помера се северно од екватора у летњим месецима северне хемисфере.
Велики део пада јужно од екватора током топлих месеци јужне хемисфере.
Али већ негде од средине јула, ова зона се померила даље на север него што би обично требало, шаљући олује у јужну Сахару, укључујући делове Нигера, Чада, Судана, па чак и на северу до Либије, према подацима Центра за предвиђање климе Националне агенције за океане и атмосферу (НОАА).
Последица је да су ови делови пустиње Сахаре од два до више од шест пута влажнији него што би требало да буду. Постоје два могућа узрока за ово чудно померање на север, каже Карстен Хауштајн, истраживач климе са Универзитета у Лајпцигу у Немачкој.
Прелазак из Ел Ниња у Ла Нињу утицао је на то колико се ова зона померила на север овог лета, каже Хауштајн. Ел Нињо – природни климатски образац топлији од просечних температура океана у екваторијалном Пацифику – обично доводи до сушнијих од нормалних услова у влажним деловима западне и централне Африке.
Ла Ниња, или чак и нека нова, може имати супротан ефекат.
Ова промена не само што је произвела последицу да пустиња озелени, већ је пореметила сезону урагана на Атлантику и имала је велике последице у последњих неколико месеци на неколико афричких земаља.
Земље које би требало да имају више падавина постају све сушније како се олује померају на север.
Делови Нигерије и Камеруна обично имају падавина најмање 50 до 70 кубних центиметара од јула до септембра, али је од средине јула пало само између 50 и 80 одсто од уобичајене количине, према подацима Центра за предвиђање климе.
Даље на северу, у типично сувљим областима, укључујући делове Нигера, Чада, Судана, Либије и јужног Египта, пало је 400% више од уобичајене количине кише од средине јула, према подацима истог ЦентраНа пример, северни део Чада, који је део пустиње Сахаре, обично падне само до 2,5 кубних центиметара кише од средине јула до почетка септембра. Али у истом временском оквиру ове године, према подацима Центра, пало је од 8 до 30 кубних центиметара.
Ова превелика количина падавина изазвала је разорне поплаве у Чаду.
Скоро један и по милион људи је погођено, а најмање 340 је погинуло у поплавама у земљи овог лета, наводи се у извештају Уједињених нација.
У страшним поплавама је такође погинуло више од 220 људи и расељено стотине хиљада у Нигерији, углавном у типично сувљем северном делу земље.
Смртоносне поплаве су такође потресле Судан крајем августа, убивши најмање 132 особе и уништивши више од 12.000 домова.
Поплаве попут ових вероватно имају назнаке климатских промена, напомиње Хауштајн, који ради на истраживању у којој мери су климатске промене утицале на одређени временске прилике.
Како се планета загрева, моћи ће да задржи више влаге, објашњава научник.
То би могло довести до влажнијих монсуна и разорнијих поплава попут ових које су биле ове сезоне.
