Није тако редак случај да запослени који су предали захтев за пензију не знају како могу да се лече док чекају пензијско решење. Ко им, дакле, за све то време покрива здравствено осигурање будући да су у вакууму: нити више раде нити су се пензионисали. А на решење може да се чека два месеца и дуже. Већина, такође, пита и од чега да живи док не стигне прва принадлежност.
У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање кажу да осигураници који подносе захтев за пензију, поред испуњења прописаних услова за пензионисање, морају да прекину запослење, односно самосталну делатност (уз неколико изузетака које закон предвиђа), да би остварили право на пензију. Престанак запослења подразумева одјаву са обавезног осигурања, чиме им престаје и право на здравствено осигурање. Зато се неминовно и поставља питање како ће се лечити.
Процедура је следећа:
Осигураник који је поднео захтев за пензију а налази се ван радног односа од Фонда ПИО добија потврду ради регулисања здравственог осигурања. С потврдом се обраћа Фонду ПИО на шалтерима пријаве–одјаве, где се привремено пријављује на здравствено осигурање и где истовремено добија доказ о извршеној пријави. Пријава се системски оверава и активира у року од 24 часа. На основу потврде која се добије могу се осигурати и чланови породице – објашњавају у пензијском фонду.
На питање шта у случају да је потврда за лечење потребна истог дана одговарају да у том случају странка са потврдом може лично да оде у Републички фонд за здравствено осигурање, према адреси свог пребивалишта, где ће се пријава унети непосредно у систем тог фонда. На овај начин здравствене услуге доступне су већ истог дана.
Издата потврда важи два месеца, јер је то законом предвиђени рок за доношење решења о правима из пензијског и инвалидског осигурања. Уколико по истеку два месеца подносилац захтева за остваривање права на пензију не добије решење, може се обратити надлежној филијали Фонда ПИО ради поновног добијања потврде. Након остваривања права на пензију, пријаву на здравствено осигурање аутоматски обавља пензијски фонд.
По Закону о раду, послодавац је такође дужан да раднику који поднесе захтев за пензију исплати отпремнину која је иста за све. Тај новац би требало да им послужи да премосте период док чекају на исплату прве пензије.
Запослени који испуњавају услове за одлазак у пензију имају загарантовано право на отпремнину у висини две просечне зараде без обзира на то да ли ће примати старосну, инвалидску или породичну пензију. Под просечном зарадом сматра се просечна зарада у Србији према последњем објављеном податку, а која, у овом моменту, износи укупно 276.664 динара.
Отпремнина није условљена врстом радног односа (на неодређено и одређено време), као ни начином престанка радног односа (споразумно или отказом са стране послодавца).
Право на отпремнину не могу да остваре они који су ангажовани по уговору о привременим и повременим пословима, уговор о делу… Запослени који је добио отпремнину због одласка у пензију нема право да му се она поново исплати уколико је након пензионисања био запослен.
Отпремнина може бити и већа од две просечне зараде ако је то послодавац прописао Правилником о раду или Колективним уговором, објашњавају у пензијском фонду.
Запослени не може да се одрекне отпремнине при одласку у пензију. Отпремнина као новчано потраживање застарева у року од три године од настанка обавезе.
