Тачан број ненастањених станова, према овом попису је 510.258, што значи да је око 20% станова у Србији празно. Бројка је сада вероватно и већа јер је грађевинарска индустрија последњих месеци у замаху. Кад је реч о празним становима, они укључују оне који су неусељени, у процесу адаптације, или с нерешеним имовинско-правним односима. Стручњаци кажу да је то и даље најчешћи начин улагања новца, а наша традиција каже да је најбоље „живети у своме“, па подстанаре посматрају као привремено усељене, уз логистичке и правне проблеме које доноси однос станодавац-подстанар.
Највећи број празних станова налази се у Војводини, са 23% укупних празних станова, а Нови Сад предњачи са преко 27.000 празних некретнина.
Још нема пореза на празне станове
У Србији тренутно не постоји посебан порез на празне станове.
Порески систем не предвиђа додатне намете власницима некретнина које нису у употреби, попут празних станова. Власници станова плаћају редован порез на имовину, без обзира на то да ли стан користе, издају или је празан. То, међутим, није довољно.
Међутим, у неким земљама широм Европе, као што су Француска и Грчка, постоје додатни порези или таксе на празне некретнине, како би се стимулисало њихово коришћење или продаја.
У Србији таквих мера за сада нема, али се повремено расправља о могућности увођења додатних фискалних политика, како би се решио проблем великог броја празних станова.
И Хрватска у групи ЕУ земаља с посебним порезом
Овај порез, после дуже расправе, планира да уведе и Хрватска.
Наиме, потпредседник Владе и министар просторног уређења, грађевинарства и државне имовине, Бранко Бачић, на конференцији за медије представиће Национални план стамбене политике Републике Хрватске до 2030. године. План предвиђа низ мера које би грађанима требало да омогуће повољне услове за решавање стамбеног питања.
Министар каже да се у некретнине улагало, па 40 посто стамбеног фонда, 958.000 станова – не служи за становање.
Влада жели да порезом на празне станове активира празне некретнине, подстакне дугорочни најам и ојачати правну сигурност најамног односа и градњом станова.
– Уз градњу је потребно активирати и празне некретнине јер за градњу су потребна велика улагања – сматра Бачић.
Један од алата је, каже и порез на некретнине. Подсетимо, он ће се плаћати од 0,6 до 8 евра по квадрату празног стана, куће и станове за одмор или оног који је у краткорочном најму. Власници осталих некретнина неће га плаћати.
– Хрватска је у групи држава с великом пренасељеношћу стамбене јединице. Родитељски дом се напушта с 33,4 године и само Португал је гори. Просек ЕУ је 26,5 година и то представља демографску препреку – каже министар.
Индекс приуштивости у Хрватској је такав да се у Дубровнику с годишњом платом може купити тек 3,2 квадрата стана, у Загребу 6,7 квадрата, а у Вуковару 21,8 квадрата. У Сплиту се може купити ниских 3,8 квадрата, подаци су 24 сата.
Дневник
