Непосредно пред отварање 67. Међународног београдског сајма књига, Драгутин Паунић, књижевник из Смедеревске Паланке, поново је обрадовао читаоце својом новом збирком легенди из Јасенице.
Под називом „Ржан“, књигу, са преко 400 страница, у тврдом повезу и крајње модерном дизајну, издала је престижна издавачка кућа Прометеј из Новог Сада.
Легенде Јасенице
Јасеница припада области централне Шумадије и, како је већ раније од научне јавности уочено, и у географском и у етничком погледу представља особену предеону целину. Према траговима материјалне културе и историјским изворима, тешко јој је одредити праве границе, а по насељености сачињава својеврсну мешавину становништва. Доиста, нигде се у Србији као овде нису стицале све миграционе струје, почев од највеће – динарске па до најмање – тимочко-браничевске.
Отуда се у потрази за преосталим легендама аутор нашао на једном релативно великом простору. Држећи се реке Јасенице и развођа њених притока, које се према Дунаву и Великој Морави спуштају са благих и шумовитих падина Рудника, Венчаца, Букуље и Космаја. Разумљиво, у дугом низу прохујалих векова поменута област била је настањивана становништвом различитих селидбених струја, које се услед ратних и економских прилика небројено пута одавде дизало и кретало у одсељавања на север, често уз крвав отпор. Јер, „Јасеницу љуту“, како је устанички певач назива, није било лако освојити и покорити.
Све је то морало оставити дубок траг у народном памћењу и укупној духовности, што се усменим преношењем обликује као песма, прича, легенда или само као изрека и досетка, са циљем да забави, поучи или опомене
Драгутин Паунић (1936, Кусадак) ради као новинар у Смедеревској Паланци. Две деценије провео је на дужности главног и одговорног уредника „Наше комуне“, односно Радио „Јасенице“. Сарадник је „Расковника“ и „Вукове задужбине“ и дописник „Политике“ и Радио Београда. Самостално објавио књиге: Кад су војске пролазиле, Цоглава, Ржан, Људи иза маске и Међаши неба и земље, а у коауторству: Три силе притисле Србијицу и Србијиво, душо горка. Добитник је две републичке награде за новинарство. Члан Удружења књижевника Србије (1989) и заступљен је у Лексикону писаца Југославије (Матица српска) и Хроници „Два века српског новинарства“.