Ауторка и водитељка Јована Гргуревић, у данашњој емисији “Ни 5 ни 6” на Курир телевизији бави се новом, актуелном друштвеном темом.
На питања да ли велики трговински ланци договарају цене, колике казне прете трговинским ланцима ако Комисија за заштиту конкуренције докаже да су договарали цене одговарају новинар „Вечерњих Новости“ Душан Стојаковић, Мила Милићев из Удружења мајки са троје и више деце, Весна Перинчић, из Републичке унија потрошача као и професор доктор Иван Арнаутовић, економиста.
Перинчић је на почетку истакла да су у питању најосновнији производи које потрошачи свакодневно конзумирају, шећер, јаја, сардине, јогурт, брашно и слично. Она је онда и објаснила да су цене углавном изједначене, па рекла:
– Ово је кривично дело за које је прописана казна затвора до 5 година. И пре овога је било оваквих ситуација где се у другим областима привреде јавило овако нешто.
Арнаутовић је рекао да верује да има много конкуренције јер у свакој улици има више маркета.
– Ми смо изгубили мале, комшијске продавнице у које дођемо успут и дају производе „на црту“, што је многима много значило. Ради се о великом проблему, поред потршача који плаћају високу цену, а добављачи су условљени да доносе робу по минималним ценама. Ти трговински ланци запошљавају велики број људи и добили су велике повластице од државе – Арнаутовић.
Милићев је рекла да како би нахранила своју шесточлану породицу она мора да издвоји за 50% више новца него пре шест месеци.
– Поврће и воће купујем у повртарници у којој већ више од десет година купујемо и тамо је јефтиније него на пијаци.
Стојаковић је објаснио да у Француској, Италији и Хрватској тестенина кошта дупло јефтиније него код нас, што продавци правдају тиме да је у другим државама распрострањенија производња одређеног производа, али је истакао и да су у региону наши домаћи производи јефтинији.
– Дезодоранс који код нас кошта 500 до 700 динара у Великој Британији кошта између 120 и 150 динара, што је 500 одсто скупље – рекао је Стојаковић.
– Не само да се продавци договарају, већ им и дистрибутори дају услове у вези цена. Такође се и места на полици плаћају, на пример произвођач сладоледа диктира цене и сви морају тако да га продају. Иста је ситуација са опремом за бебе, нема конкуренциј – рекла је Перинчић.
Арнаутовић је испричао да се цена формира тако што се много ситница наплати добављачима од стране маркета, као на пример позиција на полици, као и улиставање производа у систем маркета за шта је цена веома висока.
Без обзира на то да ли су се они договарали или не, они су драматично подигли цену хране, а на то Срби највише троше новац, готово 70% зарађеног новца потрошимо на храну. Грађани треба да поштују свој динар и не падају на преваре трговинских ланаца – каже Стојаковић.
Милићев је рекла да више од 70 посто плате оде на храну, чак и више ако је у питању особа која ради за минималну плату:
– Педесет посто плате оде само да се нахране деца. Доручак и вечера су папрено скупи, поготово деца која иду у школу и морају да купе храну успут у пекари или брзој храни. Некад донесем храну из ресторана и буде 600 динара ручак за нас троје.
Курир
