Извођење љубимца у дневне шетње пружа бројне менталне, емоционалне и физичке здравствене користи скоро свим псима. Шетње су један вид вежбања које је добро за тело љубимца и уједно су ментално стимулативне за пса који може да њуши занимљиве мирисе, упознаје друге људе и псе и истражује свет. Шетње су добра промена у хладним данима кад се најчешће седи у дому, јер ублажавају досаду и чине пса срећним и активним и уједно су одличне за власнике.
Ипак, има паса који би требало да буду поштеђени шетње: то су љубимци са здравственим односно физичким проблемима који их спречавају да се безбедно и удобно крећу и уживају у шетњи. Неки пси не воле дуге шетње због страха или анксиозности или из других разлога. Ако нисте сигурни да вашем псу прија шетња, посаветујте се са ветеринаром.
Колико дуго треба да шетате свог пса
Одговор на питање колико дуго треба да шетате пса зависи од старости, расе, здравља пса и других фактора.
Штенцима су потребне кратке шетње: иако су енергични, млади пси нису издржљиви и лако се умарају, па је најбоље да штене изводите чеђће и у кратке шетње, понајвише како бисте га навикавали на обављање физиолошких потреба и обучавали за ходање на повоцу. Шетње штенаца треба да трају око пет до 10 минута, при чему би требало да их изводите три или више пута дневно.
Старији пси ходају дуже од штенаца, али су им потребне краће шетње. У зависности од тога колико је стар пас, он може бити мање издржљив па ће се брзо уморити. Старије псе шетајте једном или два пута дневно, по 20 до 30 минута или дуже ако је пас у доброј форми и нема здравствене тегобе.
Одрасли пси могу ићи у дуже шетње у односу на штенце и псе ветеране. Ваше шетње могу бити дуже или краће, у зависности од расе, типа тела и темперамента пса. Већина одраслих паса радо одлази у онолико шетњи колико им приуштите, па их изведите најмање два пута дневно, и више.
Како која раса паса подноси шетњу
Малим расама, као што су чиваве, малтезери, папилони, померанци и јоркширски теријери, обично су потребне краће шетње, јер њихове кратке ноге морају много да се крећу да би прешле исту удаљеност као већи пас са дужим ногама.
Брахицефалне расе – боксер, булдог, француски булдог и мопс – такође могу захтевати краће шетње, јер имају отежано дисање, посебно ако су активнији.
Расе паса са издуженим леђима и кратким ногама – басет, јазавчар, пемброк велшки корги и шкотски теријер – треба да иду у краће шетње, али то зависи од појединачних особина пса.
Мале расе, пси спљоштених лица и патуљасте расе паса шетајте око 15 до 30 минута, два пута дневно. Започните ове шетње по хладнијем времену да бисте олакшали дисање свом псу. Ако пас ужива у шетњи и срећан је иако дуго хода, постепено продужавајте дужину шетње и зауставите се ако се пас умори.
Средње до велике расе паса – бигл, енглески шпрингер шпанијел, златни ретривер и лабрадор ретривер – обично иду у умерено дуге или дуже шетње, под условом да су доброг здравља и у доброј физичкој форми.
Атлетске расе паса – аустралијски овчар, бордер коли, сибирски хаски, вижла и вајмарски птичар – створени су за брзину и издржљивост и уживају у дужим шетњама, чак траже и доста активности и вежбе.
Средње и велике расе, а посебно атлетске, шетајте од 30 до 60 минута, два пута дневно и повећајте трајање и учесталост шетњи онолико колико се псу допада.
Које доба дана је најбоље за шетњу пса
Иако пси шетају у скоро свако доба дана, јутро и рано вече су најбољи периоди за шетње. Ово време омогућавају да вежбате са псом и хигијенски га средите пре одласка на посао и по повратку кући. Ово су такође најбоља доба дана током лета, када врућина може да нашкоди псима. Искористите ниже температуре у раним јутрима и каснијим вечерњим сатима када напољу није вруће.
Безбедна шетња паса
Ако ваш пас има прекомерну тежину или лоше здравствено стање, разговарајте са ветеринаром пре него што започнете нову рутину шетње. Генерално је добро почети са краћим шетњама и повећати дужину за неколико минута сваких неколико дана ако пас добро подноси активност. Шетњу завршите пре него што се пас претерано умори. Знаци да је псу доста шетње су успоравање, тешко дахтање са далеко испруженим језиком, одбијање ходања напред или лежање.
Избегавајте шетање пса на високим или веома ниским температурама. Лети шетајте пса у зору или сумрак, по потреби смањите њихову учесталост. Ходање по врелом тротоару може направити опекотине на јастучићима шапа, а активност у данима кад је превише вруће може довести до прегревања и топлотног удара.
Кад је реч о шетњи на минусу, и ту морате бити опрезни, због могућности смрзавања шапа и других проблема којима је пас изложен док хода по снегу и леду.
телеграф.рс
