С обзиром на појачану сеизмолошку активност која се бележи у претходном периоду, не чуди што је једно од питања управо да ли и Србија може очекивати разорнији потрес и колики.
Појачана сеизмолошка активност приметна је и у нашој земљи већ неко време. Тресло се у Младеновцу, Доњем Милановцу, Лазарецу, Врању и другим местима.
Јачи потреси детектовани су у свим суседним земљама, па се бојазан сама јавља. Иначе, Србија спада у зону са умереном активношћу земљотреса и најјачи потреси који су се у прошлости догодили у Србији били су на светском нивоу умерени до јаки. Најјачи земљотрес који је до сада забележен у Србији био је 6 Рихтера.
Последњи јачи земљотрес у Србији се догодио 3. новембра 2010. године. Тада је епицентар земљотреса од 5,4 Рихтера био код Краљева. Погинуле су две особе, а како се потрес догодио у урбаној средини и на малој дубини, забележена је и велика материјална штета на подручју тог града.
Централна Србија најтруснија
Најтруснија подручја у Србији су долина Западне Мораве, долина Велике Мораве, Краљево, Трстеник, Крушевац, највише ка планини Рудник, Ваљево, Лазаревац, Мионица, Свилајнац и Параћин, али и Копаоник, као и Косовоско Поморавље. Трусна су и подручја ка граници са Црном Гором, као и шире подручје Метохије, наричито ка планинском ланцу Проклетије.
Дакле, централна Србија је најтруснији део наше земље.
Када је у питању Београд, сама територија престонице није трусна, али околни земљотреси и те како могу да заљулају грађевине и у Београду.
Најближа сеизмичка подручја Београду су Мионица, Лазаревац, Ваљево, а то је на неких око 100 километара од Београда и ту може да се деси земљотреси јачине од 5 до 6 Рихтерове скале.
У Србији не може да буде јачих земљотреса од 6 степени по Рихтеровој скали зато што смо далеко од места где се генерише тектонски напон.
Зашто подрхтава источна Србија?
Тло у Бору и Мајданпеку редовно се тресе и то није ситуација само сада, већ дуги низ година.
Што се тиче Бора и Мајданпека то није земљотрес, већ подрхтавање тла од минирања од рудника, али да апарати региструју свако померање, али тек кад се обради зна се да ли је у питању земљотрес или не.
Треба ли да брине појачана сеизмичка активност?
Како је за Телеграф.рс објаснила чувени сеизмолог Славица Радовановић, појачана сеизмичка активност треба да се схвати као упозорење.
– Очигледно је свима, па и сеизмолозима, да се подиже сеизмичка активност у нашем региону. Након низа година, који су прошли без јачих потреса, на територији Србије су почели да се дешавају земљотреси који су јачи од 3 степена. Од Врања, Крушевца, Параћина, Сврљига, кад се сетите Младеновца и других потреса који су се догодили у претходних годину дана, постаје јасно да се спрема јачи потрес – објашњава.
Како каже, према једној теорији, коју поткрепуљује разорни земљотрес из Црне Горе 1979. године, више подручја са повећаном активношћу и земљотресима који се крећу преко 3 степена, довешће до јачег земљотреса, који код нас не могу бити страшни као они у свету, али су свакако разорни.
– Тај земљотрес десиће се у тачки која се једина није тресла. Требало би истражити где ће се то десити. Не можемо да знамо када, али могли бисмо да проверимо где и да ту област припремимо. Из мог искуства, то ће се десити или у Србији или у пограничним деловима суседних држава које се граниче са нама – рекла је Славица за Телеграф.рс.
Она је истакла да се, на основу искуства, може закључити да ће то бити у наредних годину дана.
– Када је 15. априла 1979. године земљотрес јачине 7 степени по Рихтеровој скали погодио Црну Гору и однео више од 100 живота, годину дана раније почела је земља овако да се тресе. То нас наводи на претпоставку да ће се следећи разорни земљотрес десити у наредних годину дана. Знаћемо да смо ушли у завршну фазу када се буде појавио земљотрес јачине од 4 или чак 4.5 степени по Рихтеру – објашњава за Телеграф.рс.
