Агрономи кажу, имајући у виду климатске промене и искуства из ранијих година, да се жито може сејати и до 15. новембра, а после тог датума сетва представља ризик, јер се пшеница не може добро припремити за зимске услове.
Сетву пшенице пратиле су лоше финансије ратара због ниске цене хлебног зрна и високих трошкова сетве. Отуда најава земљорадника да ће уместо декларисаног семена користити такозвано семе с тавана, настало у сопственој производњи. Недавно постигнут споразум пољопривредника и Министарства пољопрвреде да ће добити 10.000 динара по хектару за сертификовано семе за ову годину најкасније за месец дана сви који остварују подстицаје за биљну производњу, можда би могао поправити квалитет сетве и допринесе да пшенице буде посејано више него лане.
По речима агронома из Пољопрвиредне стучне службе Нови Сад Срђана Татомирова, под житом се на подручју ове станице, која покрива Јужнобачки округ, налази око 40.000 хектара, што је више него прошле јесени.
− Ове јесени су земљорадници посејали више пшенице, из већ познатих разлога, страха од високих дневних темература − казао је Татомиров.
Директорка Жита Србије Сунчица Савовић изјавила је да се очекује да пшенице буде око 500.000 хектара, мада истиче да постоји могућност да је буде и на 580.000 па и 600.000 хектара.
− Сетва још није завршена и подаци о заузетим површинама под пшеницом још се прикупљају. Али има изгледа да под пшеницом буде од 580.000 до 600.000 хектара, што би представљало велико изненађење.Уколико је буде било више него што смо проценили, онда разлог треба да буде, између осталих, и у плорореду и што је пшеница први приход у години пољопривредницима − навела је директорка Савовић.
