Примирје, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године, обележава се у свим земљама које су потписале споразум. Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.
У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, а у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
У Србији је овај празник први пут званично обележен 2012. године, на основу измена Закона о државним и другим празницима које је Скупштина Србије усвојила крајем 2011. године.
Церемоније поводом Дана примирја
Централна церемонија биће одржана код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, а премијер Милош Вучевић ће као изасланик председника Републике Србије положити венац на Споменик незнаном јунаку на Авали. Централну државну церемонију поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Немања Старовић. Церемонија полагања венаца биће одржана и на Француском гробљу, као и код Спомен-костурнице руских војника страдалих у Првом Светском рату. Церемоније полагања венаца и одавања почасти биће организоване и на српским војничким гробљима у Бачу, Живојну и Скочивиру.
Наталијина рамонда
У знак поштовања, данас би требало да ваш ревер краси Наталијина рамонда. Ова биљка је угрожена, расте на истоку Србије и на планини Кајмакчалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића, водила борбе против бугарских снага.
