Свети Козма и Дамјан били су врачеви, односно лекари, бесребреници и чудотворци. Њих двојица су били браћа, рођени су у Азији, а одгајани су у хришћанском духу.
У календару Српске православне цркве Свети Козма и Дамјан, односно Свети Врачи, нису уписани црвеним словом и није обавезан пост, а славе се два пута годишње – 14. јула када је умро Козма и 14. Новембра, када је умро Дамјан.
Верује су да су од Бога добили дар да лече људе, а како су га добили бесплатно, они нису ни наплаћивали људима за лечење, због чега се и каже да су били бесребреници. Једино што су тражили за узврат од својих пацијената је било да верују у Исуса Христа или да бар не изговарају његово име улудо, чак и ако не желе да приме хришћанску веру.
Светитељи се на иконама и фрескама представљају у средњовековној одежди, са ковчежићима у којима су носили лекове.
Бројни обичаји у Србији
Верује се и да не би требало радити тешке физичке послове и да без преке потребе не треба излазити из куће.
У Србији су за овај празник везани многи обичаји, а посебно у сеоским срединама. Верници се моле Светим врачима за здравље своје породице, нарочито деце. Козма и Дамјан се сматрају заштитницима од болести, па многи верници упућују молитве њима када су у невољи или болешћу погођени.
У неким крајевима постоји обичај да се на овај дан избегава тежи физички рад, посебно послови везани за сечење или употребу оштрих предмета, јер се верује да Свети врачи чувају људе од повреда и болести.
Свети Врачи заштитници су лекара и медицинских радника, и многе болнице и здравствене институције данас обележавају своју славу. Тада се организују скупови и манифестације посвећене лекарима и медицинским радницима у знак поштовања према Светим врачима као заштитницима њихове професије.
Празник Светих врача се у народу поштује као време када се моли за здравље и заштиту породице, уз изражавање захвалности за лекаре и медицинске раднике.
