Ово се поклапа са подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, по којима су лане 1.792 мајке старе између 15 и 19 година родиле бебе, као и 15 млађих од 15 година.
Продановић је додала како трудноће носе веома висок ризик за девојчице и опасност од компликација, па и могућег смртног исхода, као и дугорочне последице везане за њихово учешће у друштву и образовање. Анализе су показале и да се ране трудноће често поклапају са сиромаштвом и нижим образовања родитеља.
Гинеколог из Института за мајку и дете др Убавка Радивојевић истакла је поводом Светског дана детета да је незнање и неинформисаност о сексуално репродуктивном здрављу један од кључних фактора због којих долази до малолетничке трудноће.
– Ако гледамо на укупан број пацијената који нам се јави, случаји нежељене трудноће, срећом, представљају мањину. Законодавац каже да ако је код детета испод 14 година дошло до нежељене трудноће, онда је то нешто што по службеној дужности морамо даље да пријављујемо. Од 15. године то није случај – објаснила је.
Она сматра да је у случају малолетничке трудноће реч о кршењу дечијих права, за шта одговорност сносе родитељи, школски и здравствени систем.
Према подацима Градског центра за социјални рад, прошле године у поступцима давања сагласности за малолетнички брак билоје двоје малолетника, 2022. године троје, 2021. четворо, 2020. такође четворо и 2019. осморо. Већина је била старости 15 – 17 година.
После порођаја, младе мајке могу поднети захтев суду за стицање пословне способности пре пунолетства и тако добити пуно старатељство над дететом, као и могућност да раде.
Новости