Српска православна црква и њени верници сутра славе празник Светог Јована Милостивог, који је у календару обележен црним словом, али се празнује као нерадан дан. Јован Милостиви је рођен на Кипру, а родитељи су га од малена хришћански васпитавали.
Назив Милостиви добио је због своје благе природе и инсистирања на забрани прогона оних који нису хришћани. За време свог десетогодишњег мандата у Александрији најстроже је кажњавао сваки прогон јеретика и нехришћана. Тврдио је да ће њима Бог судити, а да ми на земљи „морамо прихватити људе онаквима какви јесу“.
Ако желиш благодарства, не тражи га у нечијој крви већ у његовој доброти, јер доброта је једино благодарство – говорио је Јован Милостиви, наглашавајући тако да се људи не смеју делити по нацији, раси и вери.
Свештеници су му замерали што је помагао хришћанима и слушао њихове проблеме. Према предању, једног дана му је дошла неверница која је тврдила да су је лажно оптужили да није девица. Иако су га саветовали да је не прими, он их је упитао:
– Ако ја њу сада не примим, како ћу на крају тражити од Бога да мене прими к Њему? Свети Јован Милостиви умро је 620. године у изгнанству, бежећи под налетом Персијанаца на Византију. И тада је и даље говорио да се непријатељу не треба светити, већ да треба поштовати правило из Новог завета: „ко тебе каменом – ти њега хлебом“.
Јована Милостивог обележавају све хришћанске цркве и сматрају га свецом доброте. Због тога веровање каже да на сутрашњи дан треба да будете милостиви према свакоме ко затражи вашу помоћ.
Уколико сте са неким у свађи, или љути на некога ко вам је учинио нажао, опростите. Верује се да ко опрости, вратиће му се вишеструко благостање и срећа. У неким деловима Србије постојало је веровање и обичај да се вечерас у поноћ излази напоље, погледа у небо и замисли жеља која би требало да се односи на срећу.
