Сезона слава је почела а постоје бројни обичаји које домаћини на тај дан треба да испоштују. Један од њих се односи на славску свећу. Многи не знају у ком периоду дана она треба да се запали.
Свећа се пали непосредно пред резање колача, на дан славе. Домаћин се прекрсти, помене у молитви Бога и име своје крсне славе, целива свећу и пали је шибицом. Свећа и њена светлост симболизују светлост науке Христове. За славу се по могућству купује свећа од правог воска, обично дужине 50 – 60 цм, може и већа или мања, зависно од прилика и могућности.
Ставља се у чирак (свећњак) и посебно украшава. Свећа гори целог дана на дан славе, а када изгори на неколико сантиметара до свећњака, свећа се гаси на следећи начин: домаћин се прекрсти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кафену кашичицу вина и њу излије уз фитиљ свеће која гори. Вино полако угаси свећу. Потом се свећа и чирак стављају пред икону, или на неко друго свечано место у кући, ту стоји до следеће године и пали се приликом заједничких кућних молитви.
Подсетимо, писали смо и о томе да ли за славу треба месити славски колач или га наручити.
„Ми смо постали инстант генерација – и домаћини и домаћице – код које се изгубио компас, па се, ето, и славски колач меси у пекари. А славски колач треба да се меси светом водицом. Такав колач, какав год да је, представља нашу жртву. Света водица не треба да се просипа“, испричао је отац Предраг Поповић.
Саговорник се противи и обележавању славе у ресторанима, сматрајући да би слава требало да буде скромна и у кућном окружењу.
