Situacija na nemačkom tržištu rada se pogoršava. Mesečni barometar zapošljavanja instituta Ifo u četvrtak je zabeležio najniže vrednosti od vrhunca pandemije sredinom 2020.
Mesečni pad je bio relativno mali, sa smanjenjem od 0,2 poena na 93,4 u odnosu na prethodno merenje, ali je to šesto uzastopno produbljivanje minusa.
„Sve više kompanija prekida nova zapošljavanja“, rekao je Klaus Volrabe (Wohlrabe), šef odeljenja za ankete u Ifo. „Takođe, sve češće razmišljaju o otpuštanjima.“
Situacija je posebno teška u sektoru proizvodnje.
„Industrija pokušava da se izbori s krizom kombinacijom skraćenog radnog vremena i otpuštanja“, rekao je Volrabe, osvrćući se na praksu smanjenja radnih sati.
Iako su uglavnom industrijske kompanije planirale smanjenje radne snage, Volrabe je primetio sličan trend u maloprodaji.
U sektoru usluga, koji je dugo beležio rast zaposlenosti, sada se očekuje stagnacija. U građevinskom sektoru ima malo promena.
U proizvodnji Ifo primećuje znake daljeg širenja prakse skraćenog radnog vremena. Smanjenjem radnih sati i, u skladu s tim, plata, mnoge kompanije pokušavaju da izbegnu otpuštanja.
U novembru je 17,8 odsto ispitanih preduzeća planiralo smanjenje radnih sati, u poređenju sa 14,3 odsto u avgustu. Za naredna tri meseca 28 odsto firmi očekuje primenu te mere, što je porast u odnosu na 23 odsto iz avgusta.
Iako kompanije obično ne sprovode ovu politiku u punoj meri, rast pokazuje jasan negativan trend.
Ifo naglašava da je stopa smanjenja radnih sati i dalje niska u poređenju s prethodnim krizama. Početkom 2020. godine, na vrhuncu pandemije, 59 odsto industrijskih kompanija skratilo je zaposlenima radno vreme.
Mera najviše pogađa kompanije u metalskoj industriji, 41,7 odsto, zatim proizvođače nameštaja, 33,7 odsto i automobilski sektor, 27,2 odsto.
Ovi procenti odnose se na udeo kompanija čiji zaposleni rade skraćeno. Mera često pogađa samo deo radne snage, pa je ukupan procenat zaposlenih koji rade manje od punog radnog vremena značajno niži.
