У нашим агроеколошким условима, на усеву уљане репице једна од економски најзначајнијих штетних инсеката је репичина лисна оса (A. rosae L.). У зависности од климатских услова, током године има две до четири генерације годишње. У производним подручјима Србије установљено је да лисна оса уљане репице има три генерације (презимљујућу, прву летњу и другу летњу), а презимљава у стадијуму одрасле пагусенице, у кокону у земљишту.
Највеће штете причињава прва летња генерација, против које се, углавном, спроводе хемијске мере борбе. На смањење популације друге летње генерације највише утичу агротехничке мере, у првом реду тањирање непосредно после жетве и заоравање биљних остатака, заједно са пагусеницама, које доспевају у дубље слојеве земљишта, где угињавају.
На тај начин може се избећи масовнија појава имага друге летње генерације, при чему изостају и хемијске мере борбе, што има свог економског и еколошког оправдања. Одрасла репичина лисна оса је жутонаранџасте боје. Одрасли инсекти летње генерације су од свих најбројнији и роје се од средине августа до краја септембра. Масовно насељавају младе усеве на којима женка положи 50-300 јаја. Гусенице се пиле после 6-12 дана, док њихов развој траје 12-20 дана.
Ларва је дуга до 20 мм, тело сиво-зелене а глава црне боје. Репичина лисна оса се размножава превентивно у годинама са мало или недовољно падавина. За масовно размножавање од највећег значаја је присуство биљки хранитељки погодних за овипозицију. У супротном, не долази до масовних појава пагусеница. Лисна оса је редовна штеточина уљане репице у јесен. У годинама интензивне појаве може да изазове голобрст, потпуно уништавање и преоравање усева. Одрасле ларве су веома прождрљиве.
Највеће штете праве у периоду топлог и сувог времена, док хладно и влажно време спречава развој и напад ларви лисне осе на уљаној репици. Лишће изгризају између нерава, а затим га скелетирају, тако да остаје само главна нерватура и делови од биљака. Пагусенице које су црносиве, дужине до 20 мм, се хране лишћем. Прождрљивост расте са њиховим порастом. Највеће штете су у септембру и октобру, када је суво и топло време. Једна дневно поједе двоструко више лишћа од своје тежине. Код јачег напада током ових месеци само за неколико дана у стању су да потпуно униште културу уљане репице на већим површинама.
Као што је напоменуто ова оса има три генерације годишње и презимљава као ларва последњег стадијума развоја у земљи. Пролећна (половина маја) и летња (крај јуна до половина јула) генерација развијају се на биљкам крсташицама, поготову на горушици. Последња, јесења генерација, јавља се крајем августа а женка полаже јаја на јесењи усев уљане репице.
Ларва се храни (на уљаној репици) и развија до презимљавања. Превентивне мере борбе против ове штеточине је праћење лета осе да би се могао предвидети интензитет напада као и моменат примене пестицида. Од хемијских препарата користити производе регистроване за третирање против лисне осе: a.m.deltametrin (Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux 0,2-0,3 l/ha), a.m.lambda-cihalotrin (Grom0,2-0,25 l/ha). Третман против ларве ове осе треба радити у њеним младјим развојним стадијумима. Што је ларва старија ефекат инсектицида је мањи. Обавезно користити и оквашиваче који ће омогућити препарату да се задржи на биљци.
Трикић Никола ПССС Смедерево
