Да пензије без радног стажа? И то је могуће, за све оне који немају услове или довољно радног стажа, ова група грађана требало би да добије социјалне пензије, предвиђа национална стратегија о старењу. То се још увек није догодило. Иако овај документ датира још из 2007. године, а неколико пута касније је иницијатива поново покретана од стране неких политичких партија, али и удружења грађана.
– С обзиром да је сиромаштво у Србији широко распрострањено, посебно медју старијом популацијом, уводјење социјалних пензија је императив, који би требало што пре реализовати. Велики број сиромашних је материјално необезбедјен, како због ниског нивоа давања, тако и због чињенице да многи од њих нису обухваћени одговарајућом социјалном заштитом, што се посебно односи на старије од 65 година – сматра проф.др Данило Шуковић.
Према речима стручњака ово би свакако био значајан трошак за државу. За сада Србија издваја знатно нижи проценат бруто друштвеног производа за социјална давања него земље ЕУ, које имају и неупоредиво већи ниво БДП, разлике у апсолутним износима су тренутно огромне, па би уводјење социјалних пензија само делимично умањило овај раскорак са ЕУ.
– На глобалном нивоу више од 100 земаља је увело овај вид давања за најстарије, медју њима су САД, Шведска и многе друге државе. Процена је да су оне допринеле смањењу сиромаштва и побољшању социјалне кохезије. Зато би у Србији требало проучити страна искуства и одредити модел који одговара нашим условима, како би наше специфичности биле узете у обзир за успостављање ефикасног решења – наводи професор.
Лакше до социјалне помоћи
Нада Сатарић из Удружења “Снага пријатељства-Амити” каже да се о социјалним пензијама , код нас прича пуних 20 година, од времена израде Стратегије за смањење сиромаштва.
– Иако је рок за обезбеђивање услова за увођење права на посебну врсту социјалне пензије био 2007.година, до данас је постигнуто то да су од 2011. релаксиранији услови за остваривање права на новчану социјалну помоћ за радно неспособне, укључујући и старије од 65 година. Подигнут је, такође, имовински цензус са пола на хектар земље и повећан је износ новчане помоћи за 20 одсто у односу на ону коју примају радно способни грађани – каже Сатарићева.
Постоји у Хрватској и Македонији
У земљама нашег окружења постоје социјалне пензије које се исплаћују у Хрватској, од 2021. и у Северној Македонији, од 2019, а чак постоје и на Косово. У Хрватској и Северној Македонији дају се старијима од 65 који су радили краће од 15 година. Власништво над некретнинама и поседовање земље нису препрека за остварење, али ако супружник има пензију у износу већем од 210 евра, други супружник не може да оствари ово право. У Хрватској она износи 105, а у Северној Македонији 97 евра месечно.
Данас, објашњава саговорница, Фискални савет ради анализу могућности за проширивање система новчане социјалне помоћи, размишљајући на првом месту о онима који су радили, али не довољан број година да би стекли право на пензију.
– Мислим да је и то један добар корак напред, јер није мали број људи који су били запослени, али краће од 15 година, што је минимум за остваривање права на пензију, или су били запослени и дуже, али им послодавци нису уплаћивали доприносе за ПИО, а данас живе у великом сиромаштву. За њих би социјална пензија била одлично решење. Наравно, треба мислити и о не малом броју старијих жена из сеоских средина које су радиле као помажући чланови домаћинства, а данас живе у сиромаштву, без подршке чланова породице, било да је немају или ни они не могу да им помогну – сматра наша саговорница.
Колико износ је довољан, тешко је одредити, ако знамо да је праг ризика од сиромаштва у 2021. утврђен на 24.064 динара. Статистика показује да данас готово 139.000 пензионера добија месечно мање од 15.000 динара и још око 163.000 њих прима између 15.000 и 20.000 динара.
– Мислим да, рецимо, износ од 12.000 динара није велики, али би веома значио ономе ко нема никаква редовна примања, а не може више ни да произведе храну за себе, плаћа струју и комуналије држави – каже Сатарићева.
(Курир)
