Осим самим празнцима радни људи се највише радују нерадним данима који уз њих иду.
Тако, прва два дана јануара проводимо нерадно а православни верници Божић славе у уторак 7. јанура који је такође нерадни дан.
Влада Србије усвојила је Закључак којим се послодавцима у Републици Србији препоручује да запосленима омогуће да не раде и на Бадњи дан, 6. јануара, имајући у виду и значај Бадње вечери, као дела божићних празника.
Такође, послодавцима у Србији је препоручено да омогуће да на Бадњи дан не радеи католици и припадници хришћанских верских заједница које обележавају верске празнике по грегоријанском календару, 24. децембра 2024. године, саопштено је из Владе.
Са препоруком Владе, број слободних дана у јануару износи четири.
Колико слободних дана имамо 2025. године?
После јануарског празновања, нови слободни дани нас чекају у фебруару, када се слави Дан државности. Овај празник се обележава 15. и 16. фебруара а како је 16. фебруар недеља, нерадни дан се пребацује на следећи радни, у овом случају понедељак.
После кратке паузе, у марту следе Васкршњи празници. Највећи хришћански празник се нерадно облежава 18, 19, 20 и 21. априла. Следеће године сви верници Ускрус обележавају у исто време, било да прате јулијански или грегоријански календар.
Следи празник рада, Први мај, који се обележава са два нерадна дана, 1. и 2. маја, који падају у четвртак и петак.
Пауза од државних празника траје до 11. новембар када се обележава Дан примирја у Првом светском рату, једним нерадним даном који пада у уторак.
Припадници исламске заједнице Први дан Рамазанског бајрама славе 30. марта и обележавају га нерадно што важи и за Први дан Курбанског бајрама који се слави 6. јуна.
Припадници јеврејске заједнице Јом Кипур дочекују нерадно 2. октобра, док је 25. децембар нерадни дан за хришћане који Божић славе по грегоријанском календару.
(Телеграф Бизнис)
