Нерадни дани у Србији представљају важну тему за све запослене, јер су то дани када радници имају право на одмор, али и на додатне зараде уколико одлуче да раде.
У 2024. години, према законима Републике Србије, постоје одређени дани који се сматрају нерадним, и то су углавном празници који се обележавају на националном нивоу.
Међутим, када се запослени одлуче да раде на тим данима, имају право на додатну зараду, која је регулисана Законом о раду и колективним уговорима.
Закон о нерадним данима у Србији
Нерадни дани у Србији обухватају значајне празнике, као што су Нова година, Божић, Васкрс, Први мај, Дан државности и други дани који имају културни, верски или историјски значај. Иако су ти дани намењени за одмор и обележавање, послодавци имају могућност да запослене позову на рад, али морају им платити додатну накнаду за рад на тим данима.
Зарада у току нерадних дана
Према Закону о раду, запослени који раде на нерадним данима имају право на додатну зараду у висини од 110% од њихове основне дневне зараде. То значи да уколико запослени одлуче да раде на данима као што су 1. јануар (Нова година), 2. јануар, 7. јануар (Божић), или 1. мај (Први мај), њихов рад се додатно плаћа. Поред ових дана, постоји и препорука Владе Србије да послодавци, уколико желе, исплате додатних 110% за рад на Бадњи дан, 6. јануар, али то је у потпуности на вољи послодавца.
На пример, уколико је основна дневна зарада запосленог 10.000 динара, за рад на нерадном дану он би остварио додатних 11.000 динара (110% од основне дневне зараде). То значи да би укупно зарадио 21.000 динара за један радни дан на празник. Овај принцип важи за све званичне нерадне дане, а запослени који се одлуче да не раде на те дане имају право да користе слободан дан, без губитка плата.
Препоруке за плаћање радних дана у време празника
Влада Србије даје препоруку послодавцима да у случају када запослени раде на Бадњи дан, 6. јануар, тај дан буде плаћен додатних 110%, као и што је случај са осталим нерадним данима. Ипак, наглашава се да је то опционално и на вољи послодавца да ли ће исплатити додатну накнаду за тај дан. У пракси, многи послодавци у Србији настоје да обезбеде одговарајући финансијски подстицај својим запосленима како би их мотивисали за рад током празничних дана.
Улога колективних уговора у одређивању услова за рад на празницима
Осим Закона о раду, постоје и колективни уговори који могу прецизирати специфичне услове за рад на нерадним данима, у зависности од сектора и врсте посла. На пример, у одређеним индустријама, као што су трговина или угоститељство, рад на празницима је уобичајен и запослени се често очекује да раде, док се у другим секторима рад на празницима плаћа у складу са законским нормама.
Колективни уговори могу обухватити и додатне одредбе о плаћању, као што су повећање процента накнаде за рад на нерадним данима или обавеза послодавца да запослене компензује слободним данима у замену за рад на празницима.
