Таква настава била би комбинација непосредног рада у школи и онлајн учења, односно „рада на платформи за хибридну наставу“, предвиђено је изменама закона.
Ђаци у Србији ускоро би могли да иду на хибридну наставу, предвиђено је изменама закона у области образовања и васпитања који су тренутно на јавној расправи. Таква настава била би комбинација непосредног рада у школи и онлајн учења, односно „рада на платформи за хибридну наставу“, предвиђено је изменама закона.
За време ковида, ученици основних и средњих школа били су приморани да прате наставу преко интернета и разних онлајн платформи за учење. У приручнику за педагошку примену система за управљање учењем „Мудл“, који се користио и у Србији, наводи се да је у то време интересовање за хибридну наставу значајно повећано, а „стручна јавност препознала је потребу за ширим и дубљим разумевањем овог начина организације наставе“. Међутим, онлајн учионице сада неће функционисати по истом принципу као у време ковида.
Како за НИН каже Катарина Алексић, руководилац Центра за образовну технологију Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, хибридна настава не укључује видео-конференцијске састанке у онлајн простору. Она омогућава ученицима да један део садржаја уче у онлајн учионицама, у време и темпом који њима одговара. На тај начин они се боље припремају за часове уживо, док се за само време часа акценат ставља на практичан рад, дискусију и примену наученог.
„Током трајања хибридне наставе није обавезно да наставници и ученици током читавог трајања образовно-васпитног рада буду у непосредном контакту већ се њихов удео планира у односу на дати контекст“, каже она.
У образложењу измена наводи се да школа може да донесе одлуку о реализацији хибридне наставе у оквиру свих или групе предмета и активности, у складу са нивом дигиталних компетенција наставника и техничком опремљеношћу школе, а одлука може да важи за целу школску годину или за одређени период.
Време, место, начин и носиоци остваривања хибридне наставе утврђују се годишњим планом рада школе на основу препорука Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, а ближе услове о техничким условима за реализацију хибридне наставе прописује министар, наводи се у нацрту.
Хибридна настава у Србији
Руководилац Центра за образовну технологију Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Катарина Алексић, рекла је за НИН да је хибридна настава присутна у Србији скоро 10 година. Она објашњава да се допуном Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) хибридна настава заправо промовише пре него уводи.
„Хибридна настава ни у једном сегменту не ремети организацију рада школе, напротив. Она допуњава те часове омогућавајући наставницима да у учионицама, са својим ученицима раде другачије ствари. Дакле, сви часови се одржавају у школи, по предвиђеном распореду, али је оно што се на тим часовима дешава сасвим другачије. Уместо да претежно презентују градиво често обимног програма наставе и учења, наставници се окрећу подстицању ученика да дискутују и самостално долазе до закључака. Време у учионици више се користи за активности које развијају критичко мишљење и стваралачко решавање проблема“, рекла је Алексић.
Хибридни приступ омогућава да ученици онлајн раде на заједничким пројектима, учествују у дискусијама, а затим на часу размењују идеје и добијају повратне информације у правом тренутку. Тако се успоставља и подстиче колективно учење и учвршћивање знања.
Онлајн учионица
Успостављањем онлајн учионице наставник има могућност да у онлајн простор пренесе упознавање са основама нових наставних садржаја. Ученици могу самостално да раде најједноставније задатке, а да драгоцена време у школи посвете дубљем изучавању градива кроз групни рад, вршњачко учење и пројектну наставу.
„Хибридна настава доноси ученицима преко потребну промену образовног искуства у школским учионицама. Ни за тренутак не смемо да заборавимо да у школу долазимо да бисмо учили једни од других и једни са другима. Не долазимо да бисмо седели са слушалицама и гледали у екране. У школи је оправдано користити технологију у ситуацијама када је она директно доприноси разумевању онога што се учи. У школским учионицама желимо вршњачко учење, рад на пројектним задацима, наставника који усмерава ту младу заједницу која учи“, каже Алексић.
Она закључује да хибридна настава доноси ученицима могућност да практикују оно што уче и да своје знање ставе у контекст реалних пробема како би га заиста примењивали.
На питање да ли ће овај вид наставе да представља додатну обавезу за ученике и настравнике, она одговара да хибридна настава не мења ништа. Ученици уче у школи исто као и код куће, тако да овај вид наставе неће бити додатно оптерећење за њих.
„Током хибридне наставе, добит за ученике јесте прилика да се код куће баве једноставнијим задацима, а у школи, уз помоћ наставника и вршњака, занимљивим задацима средњег, па и напредног нивоа. Родитељи могу да имају увид у оно што се учи, у активности свог детета, док наставник, користећи аналитику учења, има потпуни увид у потребе сваког од својих ђака“, рекла је Алексић.
Практиковање хибридне наставе није обавеза, али јесте могућност коју наставници треба да прилагоде.
Бенефити хибридне наставе
Ученици су међусобно различити и не уче сви истом брзином и интензитетом, каже Алексић. Онлајн учионице омогућавају им да стичу знање без притиска вршњачке групе. Предзнање стечено онлајн повећава њихово самопоуздање и спремност за изазове у школи.
“Не уче сви ученици на исти начин, истом брзином, неки од њих су самопоуздани, неки су тихи и стидљиви, неки читају спорије, некима треба више времена да размисле о градиву, неки су брзоплети, неки више воле да пишу него да јавно говоре. Када постоји могућност да ученици изграде основна знања из неке области у онлајн учионици, у свом ритму, без притиска вршњачке групе, на начин и у време које им највише одговара – ту могућност не треба да пропустимо! Ученици који долазе у школу са предзнањем о ономе што се учи су сигурнији у себе и спремнији да се ухвате у коштац са изазовнијим задацима”, рекла је она.
Упитана за мане овог модела, Алексић је рекла да их нема, како каже „ово је настава коју подржавају наставници исто колико и ученици“.
У односу на традиционални модел, хибридна настава продужава образовни контакт наставника и ученика и ван школских зидова. Ученик има прилику да учи из лекције која саџи повратну информацију коју је наставник осмислио и да правовремено сазна да ли добро разуме градиво.
“Флексибилност модела је толико велика да дословно ништа није немогуће. Технологија може бити заиста корисна, а да ли ће остати у зони забаве и губљења времена или ће доприности досезању прописаних исхода учења, на нам је да одлучимо”, рекла је Алексић, а наводи НИН.
