СРЕЋАН БАДЊИ ДАН! Ове обичаје ваља испоштовати: Мало ко зна због чега деца пијучу и какав је значај ораха и пасуља

Link kopiran u privremenu memoriju!

Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака који се са првим мраком уноси у кућу, а осим тога, обележава се литургијама и окупљањем породице за посном трпезом. Назван је по сеченој грани храста бадњаку, светом дрвету Словена.

То је последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу Божића којим се слави рођење Исуса Христа. Бадњи дан и Божић су нераздвојни не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.

Народни обичаји око Бадњег дана су доста стари и до данас се доста њих изгубило или заборавило, у различитим крајевима обичаји се умеју разликовати у неким елементима, али и поред тога ипак постоји доста заједничких обичаја који су врло слични.

Веровања

– Рано ујутру на Бадњи дан сече се бадњак, храстово дрво које се потом свечано уноси у дом. Њагова симболика везана је за радост, здравље и просперитет. Породица се окупља око припреме трпезе која, по традицији, обилује посним јелима. Током Бадње вечери дом добија посебан изглед. Слама се простире на под испод стола, или пак служи као подлога за посну трпезу – објашњава наш саговорник.

Осим бадњака и посне трпезе, за овај свети дана се везује и један од сигурно најлепших и најрадоснијих обичај и то зато што га спроводе деца. Реч је, дабоме, о “пијукању“.

– Старији укућанин имитира кокодакање, а деца га прате и пијучу, што симболизује топлину породичног огњишта и Христову љубав према људима. Родитељи тада деци дарују слаткише, воће или новчиће, што представља знак бриге и дарежљивости – истиче Лазић.

Код нас Срба, познатих гурмана, некако има људи који су “траже кривине” када је у питању посна трпеза, како за славе, тако и за празник о коме причамо. За прво обично кажу “ма лакше ми је да припремим мрсно”. Међутим, овај теолог, кад је реч о Бадњем дану, црвеним подвлачи да вечера мора бити тотално посна.

– Једу се жито са медом, ораси, суво воће и пасуљ. Пасуљ, према древним веровањима, представља јело душа предака, које кроз њега остварују симболичку везу са потомцима, пружајући им снагу и подршку. Орах се ломи да би се предвидела срећа у наредној години – здраво језгро обећава добру годину, док лоше језгро наговештава супротно – објашњава Лазић симболику хране коју конзимирамо 6. јануара.

Што се тиче оног ритуала бацања ораха у четири угла просторије, он, указује теолог, има дубоку симболику.

– Верује се да ораси “одвлаче” зле силе од куће, чиме се обезбеђује мирна и благословена вечера. Мед, који се једе са орасима, симболизује благостање, а риба – важан део посне трпезе – има ритуално значење које датира још из раног хришћанства, где је служила као симбол Христа – каже наш саговорник.

Е дођосмо до једне не баш лепе навике у нашем друштву, кад је у питању понашање за столом. Наиме, за њега седа да једе “кад ко стигне” и исто тако од њега устаје. За Бадње вече, пак, ако смо прави верници, на ту рутину морамо да заборавимо.

– Током вечере нико не устаје од стола док сви не заврше. Овај чин подсећа на важност породичног јединства. Након вечере, укућани се међусобно љубе и честитају Божић, а молитвено се сећају својих предака. Вечера на Бадње вече није само обедовање већ и чин љубави и жртве за покојне, са жељом да се одржи веза са њиховим душама – наглашава Лазић.

Одувек и заувек је битно знати – суштина овог дана јесте љубав и заједништво. Конкретно, љубав родитеља према деци, каже наш саговорник, огледа се у симболичким даровима и обичајима, док је љубав према прецима изражена кроз молитву и симболичне жртве.

Један од њих је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна, али и слама чиме се приноси жртва духу Христа који је рођен на слами. Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује свечани тренутак рођења Христовог. Према веровањима, на Бадњи дан ништа не треба да се износи из куће.

Бадње вече, практично, спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су “као Божић и Бадњи дан”.

Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и д руга посна јела. Битно је да се овај празник проведе у свом домаћинству у кругу породице, са радошћу и љубављу. Према обичајима српског народа, на Бадњи дан и Бадње вече не иде се у госте. 6. јануар празнује се у породици.

Kurir.rs