Најавио драстично смањење Владе ВУЧИЋ ИЗНЕО ПЛАН ЗА СРБИЈУ У ПЕТ ТАЧАКА: Мораћемо да радимо више, а не мање!

Link kopiran u privremenu memoriju!

Председник Србије Александар Вучић објавио је програмски текст у ком је изнео план за Србију у пет тачака.

Вучић је у тексту за “Курир” као пет тачака изнео драстично смањење броја чланова Владе, државних секретара, помоћника министара, као и њихових апарата, повећање продуктивности и више рада и посвећености, храбру и снажну промена комплетног образовног система Србије, свеобухватан приступ решавању свих енергетских питања и проблема, укључујући коришћење нуклеарне енергије и агресивно усвајање знања и његова примена у роботици, вештачкој интелигенцији и модерним технологијама.

Текст председника Вучића преносимо у целости:

Свет око нас се мења. Спорије него што бисмо можда хтели, али брже него што, свесно и подсвесно, можемо да испратимо. Прихватамо нове информације, технологије, али као социјална бића смо превасходно ограничени сопственим искуством, носталгичним сећањима и погрешном вером да ће се доба из младости, у каквом-таквом облику, поново вратити. Неће. Из времена за нама само је потребно да извучемо поуке, да се ухватимо укоштац с новим добом и да мењамо себе. Мењајући себе, своје навике, мењамо будућност. Будућност не одређујемо сопственим жељама, већ радом и променом навика и понашања. Важи за све, за нас у Србији посебно.

Циклус од 2014. до 2026. године је завршен. Успели смо да спустимо незапосленост са 26 на 8%, што је историјски резултат. У исто време, повећали смо бруто домаћи производ земље (БДП) са 32 милијарде на готово стотину милијарди евра. Као резултат те политике, вредност онога што данас створимо је три пута већа од онога што смо стварали пре 12 година. Наша економија је била отпорна и жива у време највећих криза, од ковида до последњих ратова. Ипак, потребне су нам велике промене како бисмо стопу раста и ниску стопу јавног дуга задржали у времену које долази и наставили да побољшавамо животни стандард грађана.

Потребне су бројне адаптације и промене у економској политици, али и стварима у којима нисмо успели у претходним годинама, или које су биле последица снажног економског раста и уопштено говорећи људске природе, а ми се томе нисмо довољно супротставили. У свету су се одвојиле две велике силе, САД и НР Кина, док Европа покушава да ухвати прикључак (корак), све јасније разумевајући да на свом путу будућности више неће моћи да рачуна на беспоговорно савезништво САД. Данас, брже него икад, долази до политичке, војне, али и још значајније, економске прекомпозиције света.

Кина и Америка су знатно испред у развоју вештачке интелигенције, иако Европа, посебно Немачка и Француска, дају све од себе да се прикључе одбеглом двојцу. Међутим, позиција Европе је много тежа, компликованија, другачија и сложенија, најпре због недостатка енергената и минералних сировина у односу на поменути двојац, који предњачи, а још више због регула које ограничавају радно време у Европи, дају огромна права радничким синдикатима и онемогућавају Европљанима, чак и Немцима, да флексибилније и снажније “покрену моторе” и пристигну Кинезе и Американце. И оно најважније, у Европи, и ту мислим на све нас, тренутно се најбоље живи, и људи верују да ће понављањем истог, нечињењем и немењањем, успети да сачувају исти темпо развоја и, још важније, исти ниво животног стандарда. То, наравно, није могуће. Ми у Европи немамо жудњу за напретком, увек желимо више правде, али “око тигра” у економији изгубили смо у последње две деценије потпуног задовољства.

Србија је мала земља, невелика европска економија, и не може пресудно да утиче на промену велике слике, али може да постане пример већима. Ипак, уверен сам да су Немци већ разумели поруку својих експерата и да им главна тема постаје повећање продуктивности сопствене економије, а тиме и ми, на свом малом нивоу, морамо да се позабавимо. Србији су потребне одлучне и озбиљне реформе, структурне, суштинске, које могу да донесу озбиљни, одговорни и искусни људи, а не револуционарно поскакивање и лудирање у тешким временима.

Сматрам да је неопходно да у наредном периоду донесемо храбре и важне одлуке:

Драстично смањење броја чланова Владе, државних секретара, помоћника министара, као и њихових апарата. Одлучније и снажније него пре 12 година, потребно је укинути бројне агенције, канцеларије и управе које су себи сврха, а суштинског разлога за њихово постојање немају. Такође, потребно је приступити додатној дерегулацији, за коју смо само ми одговорни, попут непотребне сертификације робе која долази из ЕУ, због чега ти производи имају вишу цену у Србији него у ЕУ.
Повећање продуктивности и више рада и посвећености. Мораћемо да радимо више, а не мање. Жао ми је што то морам да кажем јер знам колико је непопуларно, али неко мора то да саопшти људима. Месецима се води дијалог о укидању радних дана и сати, те биће већа мотивација ако скратимо радно време, те путоваћемо и живети много лепше него данас. Тога неће бити. Радићемо више. Почећу од себе и показати да је то могуће, а тражићу то и од свих осталих. Немачка, као мотор Европе, да би издржала индустријско-технолошку утакмицу с Кином и Америком, повећаваће радне сате и дане. Србија не сме и не може да прихвати неодговорне идеје о скраћивању радног времена.
Храбра и снажна промена комплетног образовног система Србије. То значи већу отвореност према свету, посебно на нивоу виших и високих школа, али и прихватање, без оклевања и без додворавања било коме, дуалног образовног система, при чему је припрема младих људи за тржиште радне снаге од пресудног значаја.
Свеобухватан приступ решавању свих енергетских питања и проблема, укључујући коришћење нуклеарне енергије. Деценијама нисмо имали нове енергетске објекте, много тога смо изградили, али готово све у нужди и притиснути спољним ратовима, санкцијама. И данас планирамо изградњу бројних нафтовода, гасовода, интерконектора, хидроелектрана, ветропаркова и соларних електрана, али све то неће бити довољно за енергетску стабилност Србије без изградње малих и великих нуклеарних постројења у њој. Најчистија и најбезбеднија енергија. Обезбедити знање и новац за подухвате у овој области биће највећи изазов за будућу владу, баш као и управљање рудним благом, сировинама, минералима и ретким металима.
Агресивно усвајање знања и његова примена у роботици, вештачкој интелигенцији и модерним технологијама. Даља куповина суперкомпјутера и изградња дата центара не сме да се прекине због недостатка електричне енергије. Дата центри су најважније фабрике, оне које стварају интелигенцију, и то је једна од ствари која ће да направи разлику у нашу, српску корист у односу на регион.

Уз све бројне резултате, објективне и мерљиве, постоје ствари које нисмо успели да урадимо и пружимо грађанима. Било је недовољно правде, не само нашом кривицом, али свакако не и без наше одговорности.

Ипак, оно што је најважније, нисмо успели да грађане ослободимо ароганције и бахатости власти, од локалног до највишег нивоа. Да преведем, нисмо успели да одговоримо свим саможивим и арогантним властодршцима, препознатљивим по реченици: “Знаш (ли) ти ко сам ја?!” Нисмо успели да их научимо да чекају у реду, чак и када изјављују саучешће на гробљу, да чекају у реду у продавници, да се паркирају као и сви остали људи, да показују скромност и захвалност уместо надмености и безобзирности. Постоје две стране неједнакости, они арогантни и обични људи. На страни сам људи, народа, јер нико не сме да буде омаловажаван и непоштован. Нисмо успели, а надам се да ћемо имати прилику да то променимо и победимо. За то и лично сносим кривицу. Увек сам мислио да је резултат на семафору оно што опредељује људе, разумевајући да су ти резултати реално добри. Нисам схватао да би људи прихватили и лошије резултате у замену за мање осионости и бахатости, а у корист више људскости и емпатије код свакога од нас.

Наше противнике с блокадерских листа готово да нисам ни поменуо у овом тексту. С намером и разлогом. И у опозицији, блокадери су у претходних годину дана показали далеко више осионости, сујете и обести од оних који су на власти, а програма, плана, циљева и резултата нема ни на видику. Неће их ни бити.

Време је за промене, још већу посвећеност и одговорност. Промене не само у изградњи објеката и наше инфраструктуре већ и у нашој свести и другачијем, рационалнијем погледу на свет око нас. Потреба за таквим променама је велика, не треба да уништимо ту идеју!