На дан када Црква Христова празнује празник Богојављења у храму Свете Петке служена је Света Литургија на којој је началствовао протојереј Драган Милутиновић уз саслужење братства Храма, протојереја-ставрофора Велибора Ранђића, протојереја Слободана Сенића, протонамесника Далибора Зарића и ђакона Владимира Степановића.
Након Свете Литургије је уприличено велико освећење воде.
Део важних обичаја за Богојављење повезан је са богојављенском водоом која се данас узима у црквама односно манастирима. Верује се у њено лековито дејство, али се многи питају колико се може та вода чувати.
Према веровању, уколико се Богојављенска вода не потроши од једног до другог Богојављења наредне године, када се узме нова вода, стара се може сипати у бунар, у реку или у цвеће, тамо где се неће газити по њој.
Међутим, нећете погрешити ни ако сачувате стару воду након што узмете нову. Може се чувати неограничено, не губи своју благодет нити је подложна кварењу.
Неко је чува и деценијама, али сваке године од нове водице помало додаје у флашу у којој је она стара.
„Богојављенска вода дивна је потврда православне вере. Њена особина је да годинама остаје свежа, укусна, освећена и лековита“, причао је свети Николај Велимировић.
Свету воду треба пити на празан стомак након молитве: „Господе Боже мој, нека Твој свети дар и Твоја света вода буду за опроштење мојих греха, за просветљење мог ума, за јачање моје духовне и телесне снаге, за здравље моје душе и тела, за покоравање моје страсти и немоћи по Твоме безграничном милосрђу по молитвама Пречисте Твоје Мајке и свих Твојих светих. Амин““.
Воду је најбоље чувати уз иконе, уколико их имате у свом дому или у посебном ормарићу или кутији. Не треба је држати у фрижидеру и уз храну.
Света водица се користи за све што је на духовну корист и здравље односно у случају да се неко разболи или се не осећа добро.
Фото: Л. Ђокић
