Те године је просечна цена једног хектара обрадивог земљишта у Европској унији износила 11.791 евро, док је просечна годишња цена закупа обрадивог земљишта и трајних травњака била 173 евра по хектару.
Подаци о ценама су доступни за 22 земље Европске уније, а у овој категорији је убедљиво најскупља Малта, где се хектар обрадивог земљишта продавао у просеку за 283.039 евра. На другом месту по висини просечних цена је Холандија са 91.154 евра по хектару, а на трећем Луксембург с 42.540 евра по хектару. Насупрот томе, најниже просечне цене обрадивог земљишта су регистроване у Хрватској – 4.491 евро по хектару, Летонији 4.591 евро и Словачкој 5.189 евра.
Подаци Републичког геодетског завода за четврти квартал 2024. године у АП Војводини показују да се хектар расположивог пољопривредног земишта врти изнад 30.000 евра. У Јужнобачком округу био је 35.100 евра. По приближно истим ценама земљом се трговало и у Сремском округу. Мало ниже цене биле су у Западнобачком округу, где је најскупљи хектар продат за 25.000 евра, а у Јужнобанатском и Севернобанатском хектар није прелазио 24.000 евра. Најјефтинија земља у Војводини је била у Средњобанатском округу, где је најскупљи хектар био 18.100 евра.
земља
У београдском региону хектар је коштао 35.850 евра. У јужној и источној Србији хектар је продат за 30.000 евра. У односу на наведене цене било је купопродајних уговора и по знатно нижим ценама, упола јефтинијим, па је било хектара и за свега неколико хиљада евра, али и то је знатно скупље него у Хрватској или Словачкој.
Пољопривредник са Ченеја, код Новог Сада, Аца Летић истиче за Дневник да висину коштања домаћих њива диктирају они који се најмање баве пољопривредом. Купују их, каже, они који имају пара, адвокати, доктори, сматрајући да је то исплатива некрентина. За разлику од пољоприведника, који не виде рачуницу у обради земље и куповини нових њива.
– Велика суша, нижи приноси и ниска цена основних пољопривредних култура земљораднике не само што одбија да шире поседе куповином нових хектари већ их одвлачи и од бављења пољопривредом. И висина субвенција утиче да се земљорадници слабије одлучују да купују земљу – истиче Летић.
За разлику од овог пољоприврендика, економски аналитичар из Београда Милан Простран сматра да знатно више цене њива овде у односу на оранице у Хрватској не треба да је изненађење, јер та држава тек сада излази на тржиште са својим природним ресурсом – расположивим пољопривредним земљиштем, и да се у наредним годинама могу очекивати знато више цене ове некретнине.
– У Хрватској се од 2023. расположиво пољопривредно земљиште може продавати странцима, што није било могуће уласком Хрватске 2013. године у ЕУ. Од те године на снази је седам година била забрана продаје пољопривредног земљишта, а онда се тај рок продужио још на три године. То је разлог зашто сада по Евростату хектар ораница није скупљи од 4.500 евра, док то коштање код нас прелази знатно веће вредности – наводи Простран.
И ранијих година било је примера у земљама чланицама ЕУ где су цене обрадивог пољопривредног земљишта биле ниске. Све до пре пет година Румунија и Словачка такође су имале јефтине оранице, док су Мађари прво законом прописали, а онда били приморани под великим пристиском ЕУ да референдумом, као највишим обликом демократије, одлуче да ли ће њихово земљиште моћи да обрађују странци или да на њему изграђују објекте разноврсне намене. Исход референдума показао је да мађарски држављани нису били за опцију уласка странаца у посед њиховог природног ресурса.
