Велики број камера за откривање саобраћајних прекршаја налази се у иностранству, а сада ће казне које бележе те камере стизати и у Србију када наши возачи направе прекршај.
Саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја Милан Милић, објаснио је за Еуроњуз Србија шта заправо омогућава потписани међународни споразум о размени информација наше земље са чланицама европског блока.
Милић каже да се ради о директиви 2015/413 која подразумева размену информација за учињене саобраћајне прекршаје и она подразумева потписане бројне билатералне споразуме између Србије са земљама ЕУ.
Милић наводи да то значи двострану размена информација о учиниоцима прекршаја, возачима и возилима.
„Уколико смо небезбедни, уколико чинимо прекршаје, да ли у нашој земљи или иностранству, свакако ће казна да стигне и да се она реализује„, рекао је он.
На питање шта се, на пример дешава уколико возач из Србије начини прекршај у иностранству и након тога се једноставано само врати у земљу, Милић каже да за то постоје и одређене санкције.
„Наши професионални возачи, односно фирме које се баве међународним превозом, једва чекају да добију информацију како би казну што пре платили и не би имали проблема на граници. Самим тим можемо закључити за физичка лица, уколико не плате казну, ће такође имати проблема на граници. Наиме, чланице Европске уније имају развијен информациони систем, базу података, па уколико нешто неко од наших возача дугује, имаће проблема и неће моћи да уђе у ту земљу све док не плати казну„, објашњава он.
Милић додаје да је пракса показала да је Србија, што се тиче размене ових података, имала највише сарадње са Словенијом, Аустријом и Италијом.
Он истиче да је било размене и са другим земљама, али да се највише сарађивало са ове три. Разлог за то је, наводи, што већи број наших грађана често посећује ове државе, а неки и дужи временски период бораве у њима.
„На годишњем нивоу око 2.000 захтева стиже за размену информација, односно о возилима и возачима који су наши држављани, а направили су саобраћајни прекршај у иностранству. Ефикасност реализације казне код нас је, на основу информација које смо добили из правосуђа, само 30 процената. За иностранство немамо прецизан податак, али с обзиром на њихов информациони систем, верујем да је тај проценат већи„, рекао је он.
„Нема нагодбе са полицијом у земљама ЕУ“
Како наводи Еуроњуз Србија , представници Већа ЕУ и Европског парламента постигли су прошле године привремени политички договор о директиви која би требало да олакша извршење казни за возаче који почине саобраћајне прекршаје у другој држави чланици.
Нова директива сада, осим најчешћих и најозбиљнијих прекршаја као што су прекорачење брзине или вожња под утицајем алкохола и дрога, укључује и друге прекршаје.
Међу њима су непоштовање размака између возила, игнорисање забране претицања, опасно претицање, прекршаји при паркирању као што је паркирање преблизу раскрснице или зебри, прелазак пуне беле линије, вожња у погрешном смеру, непоштовање правила о коришћењу коридора за хитне случајеве или коришћење преоптерећеног возила.
Горан Алексић, директор Пословног удружења друмског саобраћаја „Србијатранспорт“ рекао је раније за Еуронеwс Србија да у земљама које припадају Европској унији са саобраћајним прекршајима нема шале.
„Уколико вам се догоди нека незгода на територији ЕУ, обавезно сачекајте полицију и припремите све документе, као што је Зелена карта осигурања, у земљама где је потребна, али обавезно морате да имате локалну полису осигурања од аутоодговорности„, саветовао је раније Алексић и објаснио:
„Закони су у ЕУ доста строжи него у Србији и никако се не треба повести овдашњом праксом покушаја да се ‘нагодите’ с полицијом или нешто слично. Тамо се то не опрашта. Уколико сматрате да постоји било какав проблем у смислу да је возач неправедно оптужен или неадекватно третиран од стране органа реда, препорука је да се контактира наш конзулат у тој земљи. Пре него што кренете на пут, обавезно се обавестите о контактима конзулата у земљама у које путујете„, рекао је Алексић.
„Црна листа“ и забрана уласка у земље чланице ЕУ
Оно што многи возачи не знају је да неплаћене саобраћајне казне због прекршаја начињених на територији ЕУ, могу чак и да их пошаљу на црну листу због које може да им буде забрањен улазак у земље чланице.
На такозваној „црној листи“ може да се нађе сваки возач који се оглушио о прекршајни налог или казну, јер чак и најмања општина у било којој земљи ЕУ против њега може да пошаље пријаву јединственом телу ЕУ и затражи санкције.
Уколико се то догоди, власник аутомобила већ на првом прелазу сазнаје да му је улазак забрањен, а истрага и захтев за скидање са ове листе може са потраје и неколико година.
Александар Раденковић из МУП-а Србијенавео је да се за прекршаје који се открију уређајима за аутоматску детекцију (нпр. прекорачење брзине, пролазак на црвено светло и слично) где починилац прекршаја није заустављен на лицу места могу затражити подаци о власнику возила посредством института Међународног пружања помоћи у кривичним стварима.
„Када се ради о прекршајима који чине наши држављани у иностранству, подаци се посредством Министарства правде захтевају од Управе за управне послове МУП-а, која је задужена за регистар возила. По истој аналогији, и Република Србија може затражити податке о странцима који чине прекршаје на територији наше земље„, објаснио је он раније.
Аутор Еуроњуз Србија
