Двадесетпетог јануара, по старом календару, односно 6. фебруара по новом, 1876. године, на иницијативу др Владана Ђорђевића, угледног војног лекара, у Дворани београдске општине, основано је Српско друштво Црвеног крста.
За првог председника изабран је митрополит Михајло Јовановић, а Управу је чинило неколико угледних грађана тадашње Србије.
Први задатак новооснованог Друштва био је збрињавање избеглица које су долазиле због Херцеговачког устанка.
У години оснивања, Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2000 чланова и основало је 35 пододбора у земљи. Исте године, 24.марта на иницијативу Српског друштва Црвеног крста Кнежевина Србија приступила је Женевским конвенцијама. Кнежевина Србија високо је ценила залагање Друштва у помоћи људима, а основни задатак тадашњег Црвеног крста био је помоћ војном санитету. Кнез Милан Обреновић одликовао је председника Црвеног крста Великим крстом Таковског реда, а 11. јуна 1876. године Међународни комитет Црвеног крста признао је Српско друштво Црвеног крста.
„Црвени крст Србије је велики организовани систем кога чине 183 локалне организације које покривају сваки део наше земље и могу да дођу до сваког грађанина коме је Црвени крст потреба , исто тако сваки грађанин може доћи до свог локалног Црвеног крста и затражити помоћ. У том систему ради укупно 750 запослених и 70 хиљада обучених волонтера који у сваком тренутку знају шта треба чинити у случају потребе. Традиција дуга 149 година и за организацију Црвеног крста Смедеревска Паланка представља изузетан понос , али и обавезу да у складу са својом мисијом , настави са реализацијом програма подршке угроженом становништву . Црвени крст Смедеревска Паланка то дугује свима онима који су га годинама уназад градили.“ , рекао је Никола Марковић волонтер Црвеног крста.
