н је објаснио да је пластика данас веома присутна и да у великој мери замењује друго посуђе, али да проблем може бити микропластика, односно најситнијих елементи пластике.
„Микропластика, у облику тих ситних елемената, може бити проблематична, зато што има различиту структуру, може бити шијастих облика или неких неправилних звездастих облика и као таква може ући у наше ћелије и у крвоток. Нађена је микропластика и у крвотоку и у урину. Према научним студијама, нађена је и у столици, па чак и у неким органима. Видимо да та микропластика представља проблем и може правити одређена оштећења на нивоу ендокриног система, жлезданог система, на нивоу имуног система, посебно на нивоу одређених органа“, рекао је Матић за Танјуг.
Истакао је да наука још није истражила каква су дејства микропластике на наше органе, посебно на нека осетљива ткива и додао да велики проблем представља нанопластика, односно пластика у облику наночестица.
„Оне су изузетно ситне и када уђу у наше ћелије, могу да праве одређене промене за које ми још научно и не знамо. Проблем је што имамо оштећења којих нисмо свесни. Ми унесемо велики број тих микропластичних честица путем ваздуха, путем хране, путем воде… Научници су утврдили да недељно унесемо пет грама микропластике, уопште тих продуката пластике“, рекао је Матић и додао да пет грама представља приближно тежину једне личне карте.
Указао је да наш организам има способност да се брани од тих честица, али, како наводи, с обзиром на то да смо „нападнути“ и другим агенсима, као што су тешки метали, загађен ваздух, микроорганизми, не знамо каква су синергијска дејства, ако унесемо повећане количине таквих честица.
„Сама пластика се углавном прави од угља, од гаса и од нафтних деривата. Можемо одмах посумњати да то није баш добро. Адитиви, који се додају у микропластику и неке супстанце које она продукује, то су обично феноли…Производи таквих супстанци могу бити проблематични“, рекао је Матић.
Навео је да су такви производи пронађени у риби, која је, како тврди, доста загађена.
„Риба је највише загађена – имамо живу, имамо кадмијум, имамо олово, имамо и последице неких других једињења која се налазе ту. То су такозвани хетероциклични или полициклични угљоводоници, па онда имамо и органохлориде… Сумња се да микропластика у претрпаним окружењима може ометати рад наших органа“, рекао је Матић.
Додао је да микропластика, у синергији са другим здравственим проблемима, може учествовати у подстицању потенцијалних канцерогених обољења.
„Немамо доказа, али оно што је до сада пронађено је да највише делује на хормоне, јер ремети њихов рад, посебно Бисфенол-А, који се налази у одређеној пластици и може изазвати промене на хормонском нивоу, јер то су тзв. синтетички фитоестрогени“, рекао је Матић.
Када је реч о томе какву пластику треба употребљавати, Матић каже да је она обележена са одређеним бројевима, од 1 до 7.
„Када би бирали који су најбољи производи и који су најквалитетни – то су 2, 4 и 5. То су углавном производи који се користе за млеко и млечне производе, маргарине, разна паковања, пластика која се користи за напитке…“, рекао је Матић.
Нагласио је да је најлошија пластика под бројем шест и један, у којима постоји Бисфенол-А који се продукује највише под утицајем топлоте.
„Иако употребљавамо пластику, а она је у доброј мери корисна, морамо водити рачуна како употребљавамо ту пластику. Лоше је што се врела храна пакује у пластику. Тада се ослобађају одређене супстанце и то није добро. Исто тако, ако воду држимо на сунцу, што се често дешава, јер флаширане воде стоје испред продавнице на сунцу, онда сунчева енергија, односно топлота и загревање, може подстакнути активност Бисфенола-А“, рекао је Матић.
Истакао је да морамо водити рачуна да не употребљавамо често исту пластику.
„Ако употребимо неку пластику за паковање треба да је бацимо, одстранимо. Не треба је често употребљавати и често стављати храну у пластичне посуде“, рекао је Матић.
Подсетио је да је ЕУ донела одлуку да се неки пластични производи, као што су сламчице, готово избаце из употребе.
„Мислим да би то било право решење, али више зависи од нас, колико ћемо ми водити рачуна да не употребљавамо пластику и да не употребљавамо пластичне посуде у некој великој мери. Поздрављам сваку одлуку да се нешто замени оним што је природно, јер ништа не може бити боље и природније од стакла. Што више у стаклене посуде“, поручио је Матић.
Када је реч о присутности пластике за децу навео је да не треба сипати врело млеко у бочице за бебе, као и да треба заменити пластичне играчке за децу неким дрвеним производима.
На питање како да се смањи употреба ПЕТ амбалаже, Матић одговара да је увек боље решење изабрати тетрапак амбалажу или лименку.
