У уторак 11. марта од 18 часова у библиотеци Милутин Срећковић у Смедеревској Паланци одржаће се представљање књиге Викентија Ракића КРАТКА БЕСЈЕДА О ЗЛОУПОТРЕБИ ДУВАНА О књизи ће говорити др Ана Милошевић др Зоран Вацић.
О томе како је настао Павиљон 38 и шта све публика може да очекује на промоцији, рекао је нешто више др Зоран Вацић
”Сада већ давне 1992. године је затворена радионица у којој су паланачке жене училе шивење. Багат је држао ту радионицу и у тим просторијама. Тадашњи директор Центра за културу, Драгиша Стојановић, је некако решио да то припадне Центру за културу и ту су се онда организовали изложбе и тако разне друге манифестације.
Ја сам предложио тада Драгиши, који је мени иначе предавао њеженост у гимназији, да направимо једну серију говорних трибина на којима би биле и промовисене књиге које се односе на тему говора људи који су ту дошли и пошто је било 38 столица тада на располагању, то смо назвали и павиљон 38.
Кренули смо те 92. године са књигом песама доктора Предрага Бајчића, Птице у лобањи, потом су ту били академик Љуба Тадић који је држао предавање о реторици, Небојша Ћосић Ашин, наш паланчнин, значајан прозни писац са својим причама и то је ишло тако са одређеним прекидима.
Из бројних разлога није могао да се одржи континуитет и ове године настављамо целу ту причу захваљујући пре свега управи библиотеке и госпођи Јасминки Милојковић, с једне стране општинским властима које су подржали тај пројекат у финансиком смислу и мом драгом пријатељу Владимиру Ђурђевићу који је био спона између свих нас. Први павиљон је, то је 13. у ствари по реду, који ће бити одржан сутра, је посвећен Викентију Ракићу и његовој краткој књизи која се зове Кратка беседа о злоупотреби Дувана.
Викентије Ракић је био монах, био је парох Црке Светог Спиридона у Трсту, био је неко време игуман манастира Фенек и он је боравећи у Трсту као младић учећи занад код Тоде Куртовића, једног од најпознатијих Срба из Трста који су живели у Трсту у 18. веку, научио добро италијански језик и касније је кренуо да преводи са италијанског језика неке научно-популарне студије, као кажемо, или васпитно-просветне студије. Између осталог преводио је и ту књигу о злоупотреби Дувана, односно о штетности пушења. Он је ту књигу објавио 1810. године у Венецији и то је, могу да кажем, са потпуном сигурношћу прва књига на српском језику или први текст на српском језику где се говори о штетности пушења. Значи, у то време када се Дуван препоручивао чак и сврху лечења.
Викентије Ракић је у Трсту упознао Доситеја Обрадовића, њих двојица припадају истом кругу српских просветитеља који су излашли из монаштва и кренули да се баве једним ширим просвећивањем народа. Он је сам, дакле, Викентије је написао 40-ак неких књига које су биле веома популарне што у 18. веку, што у првој половини па може се рећи слободно и кроз цео 19. век биле су радо читане и прештампаване. И то дело које је он превео се италијанског језика објавио је у Венецији као што сам рекао у 1810. године, а некако те исте године га Доситеј позива да пређе у устаничку Србију на новооснованој богословији да буде управник богословије и да буде предавач. И он је ту био све до пропости Устака 1813. године, тада се повлачи у Манастир Фени где ће 1818. године и умрети.
Дакле, ради се о једном значајном писцу који је, не помало, него апсолутно заборављен код нас, као и многи други просветитељи истог времена. И ради се о овој књизи која је за нас изузетно важна јер можемо рећи да смо на нашем језику могли да читамо још пре два века, у 19. веку, о томе зашто је Дуван штетан. Викентије Ракић ту не говори о здравственим аспектима јер о том се тада ништа није знало, он говори о економским аспектима, о естетским разлозима и уопште, како га кажем, веома је питко писана та књига.
Оно што ће наши читаци добити, то је важно да се каже, дакле, сваки посетилац павиљона од почетка, па ево до данас, добија један примерак књижице и то је њему, ето, подсетник да је био ту и да може онда то да чита. Ту ће поред Викентија, кога објављујемо са једним изузетно добрим предговором др. Ане Милошевић, наше паланчанке, то је изванредна студија о Викентију Ракићу, биће објављено у репринту, оригинални његов рукопис, биће објављено транскрибовани рукопис на нашу модерну ортографију, речник мање познатих речи и поговор професора Бране Димитријевића. ” реко је др Вацић.
