Научници са универзитета у Хајделбергу и Келну позвали су 25 младих људи (између 18 и 30 година) да на три дана сведу коришћење телефона на минимум – дозвољена је била само основна комуникација и обавезе везане за посао.
Пре и после овог периода, учесници су прошли снимање мозга методом магнетне резонанце, као и психолошке тестове. Резултати су изненадили и саме стручњаке: активности у деловима мозга повезаним са жељом, наградама и задовољством – били су измењени. Посебно када су учесницима приказане слике телефона – мозак је реаговао као да гледа нешто што му недостаје, слично реакцији на цигарете код пушача.
Промене су регистроване у системима повезаним са допамином и серотонином – хормонима задовољства и расположења – што додатно указује на то да паметни телефони могу изазивати зависност.
Ипак, учесници нису пријавили драстичне емоционалне промене. Нису осећали снажну жељу за телефоном, а неки су чак навели да им се расположење побољшало – мада то није било статистички значајно.
Научници истичу да су потребна додатна истраживања како би се утврдило које тачно активности на телефону могу бити „окидачи“ за развој зависности, али упозоравају да се наша жеља за телефоном често преклапа са потребом за социјалном интеракцијом, што нам све више уређај и пружа.
„Ово је само почетак разумевања начина на који мобилни телефони утичу на наш мозак и понашање“, наводе истраживачи, додајући да би ови подаци могли бити кључни за превенцију зависничког понашања у дигиталном добу.
