Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), цене станова у Србији порасле су за 5,5 одсто током 2023. године. Ипак, тржиште се у међувремену стабилизовало, а прогноза за наредни период остаје умерено оптимистична.
Како наводе сајтови за оглашавање некретнина, највећа потражња и даље је усмерена ка становима мање квадратуре – до 50 квадрата – који се најчешће купују као први стан, и то не само у Београду, већ и у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Управо у овом сегменту понуде бележи се растући дефицит, што додатно подиже цене у општинама са добром инфраструктуром и јавним превозом.
Цене станова значајно варирају у зависности од града и микролокације. Нови Сад, са просечном ценом од 2.519 евра по квадрату, тренутно је најскупље тржиште после Београда. Следи Ниш са 1.669 евра, Крагујевац са 1.521 евра, док Суботица нуди повољније цене – у просеку 1.307 евра. У мањим градовима највиша просечна цена бележи се у Ваљеву (1.817 евра), а затим следе Смедерево, Крушевац, Зрењанин и Вршац. На југу земље, цене су знатно ниже – у Лесковцу у просеку 1.060 евра, а у Врању чак испод 1.000 евра, са просечном ценом од 930 евра.
Саговорници портала „Бизнис.рс“ указују да је тржиште регионално неуједначено, а цене диктирају потражња, економска активност, миграције и инфраструктура. Градови са универзитетима, развијеним тржиштем рада и бољом саобраћајном повезаношћу логично су скупљи.
Изградња скупља од готових станова
Директор агенције за некретнине „Eminent“, Ненад Аврам, наводи да тржиште наставља стабилан тренд и да се и даље продају и јефтинији и скупљи станови. Иако је део тржишта успорен због опште неизвесности, купци са расположивим средствима и даље су активни.
„Има потражње, али су некретнине често прецењене од стране власника. Тамо где постоји реална тржишна цена, продаја пролази без проблема“, објашњава Аврам и додаје да је већи изазов у домену издавања станова. Због пада потражње, цене ренте су опале, али власници се споро прилагођавају новим условима.
